Nije more, nije gužva, nije beton: Ovaj deo Balkana postao je otkriće za turiste

Još donedavno, za mnoge je Lika u Hrvatskoj bila tek usputna tačka. Prostor između Zagreba i obale, kraj kroz koji se prolazi na putu ka moru, ali retko mesto na kojem se zastaje, ostaje i vraća. Godinama se o Lici najčešće govorilo kroz brojke koje nisu bile ohrabrujuće. Spominjali su se odlazak mladih, prazna sela, demografski problemi i ekonomski izazovi.

Međutim, danas se o ovom kraju sve češće govori na drugačiji način. Lika se polako, ali sigurno nametnula kao jedna od najzanimljivijih hrvatskih destinacija za one koji traže mir, prirodu, autentičnost i priče koje se ne mogu pronaći u velikim turističkim centrima. Prema podacima sistema eVisitor, Ličko-senjska županija je tokom 2025. godine ostvarila više od 3,5 miliona turističkih noćenja.

Ta brojka jasno pokazuje da Lika više nije turistička slučajnost, već ozbiljna priča kontinentalnog i ruralnog turizma. Ipak, statistika sama po sebi ne može da objasni zašto je ovaj kraj uspeo. Odgovor se nalazi u ljudima koji su odlučili da ostanu, da se vrate ili da ovde započnu novi život.

Porodične priče koje postaju razlog dolaska

Novinarka i digitalna stručnjakinja Barbara Grgić snima kratke dokumentarne videe za društvene mreže. Ovog puta snimila je više priča koje jačaju lički kraj i šire lepote nekada zaboravljene Like. U Prvan Selu, između Perušića i Gospića, već pet generacija porodica Vlainić vezana je za zemlju, voće i proizvode koji iz njega nastaju.

Njihova priča počinje još početkom prošlog veka, kada se Ivanov pradeda nakon života u Americi vratio u rodnu Liku. Ono što je tada krenulo skromno, sa nekoliko voćaka i kazanom za rakiju, danas je preraslo u Stilanovu Liku, prepoznatljiv brend voćnih rakija i likera.

Posebno je zanimljivo da ni Ivan nije odrastao u Lici. Rođen je i živeo u Zagrebu, a u kraj svojih predaka došao je privremeno. Plan je bio da ostane kratko. Međutim, jedanaest godina kasnije, upravo je Lika postala njegov dom i mesto na kojem nastavlja porodičnu tradiciju staru više od jednog veka.

Malo velebitsko selo raste zbog turizma

Na prvi pogled, reč je o još jednoj uspešnoj porodičnoj proizvodnji. Ipak, posetioci danas ne dolaze samo zbog ukusa. Dolaze zbog priče. Zbog porodice, nasleđa, povratka i osećaja da iza svake boce stoji nešto stvarno. Upravo to je jedna od najvećih snaga Like. Proizvod ovde nije samo proizvod. On je deo prostora, porodice i identiteta.

Ako postoji mesto koje dobro pokazuje kako se Lika menjala poslednjih godina, onda je to Kuterevo. Malo velebitsko selo mnogima je poznato po utočištu za mlade medvede, ali turistički identitet ovog mesta grade i ljudi koji su u ruralnom prostoru prepoznali priliku, a ne ograničenje.

Na mestu današnjeg seoskog domaćinstva nekada se nalazila lokalna gostionica, a u jednom periodu i veoma poznat ugostiteljski objekat u ovom delu Like. Devedesetih godina Tomo i Dubravka odlučili su da gradski život u Zagrebu zamene životom u Kuterevu. Tamo su postepeno razvijali ugostiteljsku i poljoprivrednu delatnost, oslanjajući se na ono što ih okružuje: prirodu, lokalnu zajednicu, domaću hranu i tradiciju.

Zašto se ljudi vraćaju u Liku?

Danas njihovo domaćinstvo pokazuje kako savremeni ruralni turizam ne počiva samo na smeštaju ili dobroj gastronomskoj ponudi. On počiva na doživljaju. Gotovo svaki detalj u prostoru povezan je sa lokalnim krajem.

Drveni nameštaj izrađuju domaći majstori, veliki deo namirnica dolazi iz sopstvene proizvodnje ili od obližnjih proizvođača, a uređenje prostora gostima približava način života pod Velebitom.

Više vremena i mira, a manje stresa

Poslednjih godina sve se češće govori o povratku u manje sredine. Međutim, iza takvih odluka retko stoji samo nostalgija. Sve češće razlog je kvalitet života. Dok se veliki gradovi sve više suočavaju sa visokim troškovima života, saobraćajnim gužvama i ubrzanim tempom svakodnevice, mnogi počinju da preispituju šta im je zaista važno. Za neke je odgovor upravo ono što Lika nudi: više prostora, više vremena, više mira i manje svakodnevnog pritiska.

Lika ne kopira obalu i ne takmiči se sa morem

I upravo ti ljudi menjaju sliku kraja koji se dugo posmatrao kroz prizmu odlazaka. Ličko-senjska županija danas ostvaruje milione turističkih noćenja, ali odgovor na pitanje zašto je Lika uspela ne nalazi se samo u brojkama. Nalazi se u načinu na koji se ovaj kraj razvijao.

Dok se mnoge hrvatske destinacije bore sa preteranom izgradnjom, sezonalnošću, nedostatkom radne snage i pitanjem održivosti, Lika je svoj turistički identitet gradila drugačije.

Nije pokušavala da kopira obalu. Nije se takmičila sa morem. Umesto toga, počela je da koristi ono što već ima.

(Dnevno.hr)