Nova studija otkrila je da gljivica aspergillus calidoustus može preživeti ekstremne uslove svemira, uključujući zračenje i vakuum
Iako je verovatnoća kontaminacije Marsa niska, istraživanje pomaže u proceni rizika prenosa mikroorganizama putem svemirskih sondi
Prema novoj studiji o organizmima pronađenim u Nasinim čistim sobama čak i nakon dekontaminacije, gljivica pod nazivom "aspergillus calidoustus" mogla bi biti dovoljno otporna da preživi zračenje, gotovo potpuni vakuum i temperaturne uslove dubokog svemira.
"To ne znači da je kontaminacija Marsa verovatna, ali nam pomaže da bolje kvantifikujemo potencijalne rizike opstanka mikroorganizama. Mikroorganizmi mogu posedovati izuzetnu otpornost na stresne uslove okoline", kaže mikrobiološkinja Kasturi Venkatesvaran iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon.
Kada šaljemo sonde da istražuju Sunčev sistem, one mogu nenamerno poneti i oblike života.
Kako mikroorganizmi preživljavaju ekstremne uslove svemira
Iako postupci dekontaminacije smanjuju broj mikrobnih spora koje "švercuju" put, ni najbolje prakse ne mogu u potpunosti da uklone problem. Prema važećim smernicama, na letelicama koje idu ka Marsu ne bi smelo biti više od 300 spora po kvadratnom metru.
Očekuje se da bi bilo šta što je evoluiralo milijardama godina u zemaljskim uslovima teško preživelo put kroz svemir na spoljašnjoj strani rakete. Međutim, vrste koje su dovoljno otporne da prežive dekontaminaciju unutar letelice mogle bi ujedno biti i najspremnije da izdrže putovanje kroz svemir.
Većina istraživanja u tom pravcu fokusirala se na bakterije, koje koje funkcionišu kao svojevrsni "čamac za spasavanje" ili kapsula za preživljavanje kada uslovi postanu nepovoljni. Nasuprot tome, gljivicama je posvećeno manje pažnje u istraživanjima planetarne zaštite, iako su neke pokazale otpornost u ekstremnim uslovima.
Planetarna zaštita i izazovi sprečavanja svemirske kontaminacije
Prema Ugovoru o svemiru Ujedinjenih nacija iz 1967. godine, svako istraživanje svemira mora preduzeti korake kako bi se izbegla štetna kontaminacija drugih svetova. To znači da moramo znati koji potencijalni zagađivači mogu realno "stopirati" kroz Sunčev sistem i nastaniti se na drugoj planeti ili satelitu.
Venkatesvaran i njene kolege uzeli su briseve iz Nasinih čistih soba korišćenih u programu Mars 2020 kako bi bolje razumeli potencijalnu pretnju od gljivica. Konkretno, želeli su da identifikuju gljivične spore, takozvane konidije, i utvrde da li bi neke od njih mogle preživeti simulirane uslove svemirskog putovanja.
Čak su i dekontaminirane čiste sobe dale 27 sojeva gljivica.
(RTS)
