Fosili Myllokunmingida pružaju uvid u izuzetno složen vizuelni sistem najranijih kičmenjaka.
Otkriveno je da su ove vrste imale četiri oči, uključujući dve za formiranje slika i dve funkcionalna manja oka.
Fosili nekih od najstarijih poznatih kičmenjaka otkrivaju neverovatnu složenost njihovog vida, uključujući sposobnost obrade slika, pokazuje nova studija objavljena 21. januara u časopisu Nature. Analiza pokazuje da su naši preci, ubrzo nakon razvoja kičmenjaka, razvili neočekivano sofisticiran vizuelni sistem.
Reč je o kičmenjaku Myllokunmingia iz razreda beskičmenjaka (Agnatha), koji je živeo pre 518 miliona godina, pronađenom u fosilnim nalazištima Chengjiang u južnoj Kini.
"Ovi fosili sačuvali su oči u izvanrednim detaljima. Počeli smo da proučavamo dva velika oka, ali potpuno iznenađenje bilo je kada smo otkrili dva manja, potpuno funkcionalna oka između njih", opisuje profesorka Pejiun Cong sa Univerziteta Junan.
Imali su četiri oka
Myllokunmingidi su imali četiri oka – dva velika sa strane glave i dva manja spreda – što je do sada najstariji poznati primer očiju sa sočivom, stariji za 13 miliona godina od prethodnih nalaza iz Burgess Shalea. Cong i njeni saradnici smatraju da su unutrašnja dva oka evoluirala u epifizu (pinealnu žlezdu) koja danas reguliše proizvodnju melatonina i ciklus spavanja.
Rano uočavanje predatora
"Pinealni organi počeli su kao oči sposobne da formiraju slike. Tek kasnije u evoluciji smanjili su se, izgubili vizuelnu funkciju i preuzeli svoju modernu ulogu u regulaciji spavanja", objašnjava Cong.
Očuvanje očiju kod fosila je retko zbog mekoće tkiva, a naučnici obično zaključke o vidu drevnih kičmenjaka izvode na osnovu očnih duplji.
"Ovi fosili otvaraju retki prozor u to kako su izumrle životinje videle i doživljavale svoj svet", tvrdi profesorka Sara Gabott sa Univerziteta u Lesteru.
Fosili pokazuju očuvane pigmentisane retine i sočiva sposobna da formiraju slike, što dokazuje koliko su dobro naši najraniji preci mogli da vide.
Reč je o istovrsnim organima
Istraživači su potvrdili strukturu sa četiri oka kod dve vrste myllokunmingida, uključujući Haikouichthys ercaicunensis i još jednu neimenovanu vrstu. Sličnost unutrašnjih i spoljašnjih očiju, kao i prisustvo melanina, dodatno potvrđuje da je reč o istovrsnim organima.
Myllokunmingidi nisu imali oklop, pa su se verovatno oslanjali na rano uočavanje predatora i izbegavanje opasnosti.
"U tom okruženju četiri oka mogla su im pružiti šire vidno polje, što je važno za izbegavanje predatora", tvrdi Džejkob Vinter sa Univerziteta u Bristolu.
Međutim, dodatne oči imale su i cenu: proizvodnja samih očiju i neuronska obrada slika zahtevala je znatnu energiju, što je dugoročno smanjivalo koristi.
(Dnevno.hr)
