Kristofer Najt je sa 20 godina nestao iz civilizacije i sledećih 27 godina proveo u potpunoj samoći u šumama Mejna
Njegov odlazak u izolaciju bio je motivisan snažnom željom za samoćom
Pre više od četvrt veka, jedan mladić od 20 godina odlučio je da potpuno nestane iz civilizacije i započne život koji je kasnije postao jedna od najneobičnijih savremenih priča o samoći.
Reč je o Kristoferu Najtu, danas 60-godišnjaku koji je napustio sve što je poznavao i naredne tri decenije proveo potpuno sam u šumama američke savezne države Mejn.
Nikome nije rekao gde ide
Najt nikome nije rekao gde ide. Kako je kasnije tvrdio, nije imao prijatelje i nije želeo da bude deo društva.
Njegov odlazak u izolaciju započeo je 1986. godine, kada je, putujući istočnom obalom SAD, postepeno stizao do severa zemlje. Tokom tog puta slušao je radio i pratio vesti, pamteći da je Ronald Regan bio predsednik i da je svet potresla nesreća u Černobilju. To je, kako se navodi, bio njegov poslednji kontakt sa spoljnim svetom.
Kada je stigao u Mejnu, automobil mu je ostao bez goriva i tada je, kako je kasnije opisano, jednostavno nastavio pešice u nepoznato, ka području Nort Pond u regionu jezera Belgrejd. Tamo je ostavio vozilo i ključeve i ušao u šumu bez plana da se vrati.
Ekstremno surov život
Život koji je izabrao bio je ekstremno surov. Hrane je u početku bilo vrlo malo, a prvu je, kako se navodi, pronašao u obliku strvine – ptice koju je pojeo sirovu. Kasnije, kada je glad postajala sve veći problem, počeo je da ulazi u napuštene ili prazne vikendice i da krade hranu iz bašti. Tokom godina, zbog toga je počinio oko hiljadu provala.
Živeo je u improvizovanom skloništu napravljenom od cerade razapete između drveća, a iako se nalazio nedaleko od brojnih letnjih kuća, uspevao je da ostane neprimećen gotovo tri decenije. Sam je verovao da je njegova izolacija oblik unutrašnjeg mira i da mu odgovara život bez ljudi.
Zanimljivo je da, prema njegovim rečima, čak ni tokom ekstremnih zima, kada su temperature padale i do -20 stepeni, nije palio vatru kako dim ne bi privukao pažnju. Spavao je rano, oko 19 časova, a budio se u tri ujutru, kada je najhladnije, pa bi hodanjem pokušavao da se zagreje do izlaska sunca.
Život u divljini punih 27 godina
Njegov život u divljini trajao je 27 godina, sve dok nije uhapšen i optužen za krađe i provale. Nakon toga je proveo sedam meseci u zatvoru.
Njegovu priču kasnije je istražio i opisao autor Majk Fingel u knjizi "The Stranger in the Woods: The Extraordinary Story of the Last True Hermit", koji ga je posetio u zatvoru.
Boravak među ljudima bio mu je izuzetno neprijatan
Prema Fingelovim rečima, Najt je objašnjavao da mu je boravak među ljudima bio izuzetno neprijatan
"U početku sam mislio da je postojao neki konkretan okidač. Pitao sam ga 'Da li ste počinili zločin? Da li vas je nešto sramotilo? Da li je postojao određeni događaj?. On je tvrdio da ništa od toga nije slučaj. Rekao je da ga je želja za samoćom vukla kao gravitaciona sila, da mu je telo govorilo da se jednostavno bolje oseća sam", rekao je Fingel.
Do danas, Kristofer Najt je o svom neobičnom životu u divljini javno govorio gotovo isključivo kroz razgovor sa pomenutim autorom, ostavljajući iza sebe jednu od najneobičnijih priča o potpunoj izolaciji u savremenom svetu.
(Miror)
