Najčešće greške su ostavljanje otvorenih prozora, podešavanje preniske temperature i usmeravanje vazduha direktno ka telu
Nepravilno korišćenje klima-uređaja može negativno uticati na zdravlje, potrošnju goriva i efikasnost hlađenja
Ko se znoji tokom letnjih vrućina, zahvalan je što u automobilu ima klima-uređaj. Međutim, mnogi ga koriste na pogrešan način, što može imati posledice po zdravlje, novčanik i bezbednost.
Tokom letnjih ekstremnih vrućina ništa ne može da zameni klima-uređaj u automobilu. To je važno i iz bezbednosnih razloga: pri temperaturi od 35 stepeni reakcije vozača mogu biti usporene kao da u krvi ima 0,5 promila alkohola. Ipak, klima-uređaji se često koriste pogrešno. Ovo su najčešće greške:
1. Otvoreni prozori
Provetravanje na početku vožnje značajno pomaže klimi da postigne željenu temperaturu, ali nakon toga prozore i krovni otvor treba potpuno zatvoriti. Samo tako klima može pravilno da reguliše temperaturu. Otvoreni prozori povećavaju potrošnju, a rashlađeni vazduh se nepotrebno gubi.
2. Preniska temperatura
Kod automatske klime važi isto pravilo kao kod termostata za grejanje: podešavanje na nižu temperaturu kod većine automobila neće ubrzati hlađenje. Bolje je kratko aktivirati maksimalno hlađenje, koje se često označava dugmetom "A/C Max". Kada se temperatura spusti, treba se vratiti na režim "Auto" i održavati temperaturu između 20 i 22 stepena. Prevelika razlika između spoljne i unutrašnje temperature dodatno opterećuje organizam.
3. Usmeravanje vazduha ka telu
Strujanje vazduha trebalo bi ravnomerno rasporediti, na primer spoljne otvore usmeriti nadole, a srednje nagore. Ne treba ih usmeravati ka staklima, jer se tada efekat hlađenja gubi. Takođe, nije preporučljivo usmeravati vazduh direktno ka telu, jer preterano hlađenje površine kože može pogodovati razvoju prehlade, a mogu se javiti i ukočenost mišića i glavobolja.
4. Nepoznavanje režima rada
Noviji klima-uređaji često nude tri automatska režima rada - blagi, srednji i jaki. Oni se obično biraju pritiskom na dugme "Auto" ili preko sistema za multimediju. Mnogi vozači nisu upoznati sa tim mogućnostima, pa, na primer, najslabiji režim nije dovoljan da se izbori sa letnjim vrućinama. Zato je korisno pročitati uputstvo ili proveriti podešavanja klima-uređaja.
5. Previše ručnih podešavanja
Kod manuelnih klima drugačije nije moguće, ali automatske klime su osmišljene da same regulišu rad. U većini slučajeva one bolje i brže raspoređuju vazduh i održavaju temperaturu nego kada vozač stalno menja podešavanja.
6. Nekorišćenje recirkulacije vazduha
Posebno kod starijih automobila sa manuelnom klimom, hlađenje je efikasnije ako se na početku uključi režim recirkulacije vazduha. Međutim, kao i prilikom prolaska kroz tunel, nakon nekog vremena, naročito po kiši, treba se vratiti na dovod svežeg vazduha, jer se u suprotnom stakla mogu zamagliti.
7. Klima-kompresor ostaje stalno uključen
Kada prođe toplotni talas i spoljne temperature padnu ispod 20 stepeni, obično je dovoljan dotok svežeg vazduha bez dodatnog hlađenja. Mnogi noviji automobili automatski prelaze u "Eco" režim, ali kod starijih modela preporučuje se da se klima-kompresor ("A/C") ručno isključi, jer se tako štedi gorivo.
Ipak, klima-uređaj bi trebalo uključiti barem jednom mesečno kako bi ostao ispravan i spreman za rad.
(Blick.ch)
