Zablude uključuju nejednakost između supružnika i dece, kao i predrasudu da ženska deca ne nasleđuju imovinu
Prevencija sukoba uključuje pravovremeno regulisanje imovinskih odnosa, poput ugovora između članova porodice
Nasledstvo je jedna od najosetljivijih tema u porodici. O ostavinskoj raspravi i podeli imovine govori se u trenutku kada neko premine, što je samo po sebi emotivno težak period. Dodatnu otežavajuću okolnost često predstavljaju porodični sukobi koji nastaju upravo zbog podele imovine.
Gostujući u emisiji „Žena za sva vremena“ na televiziji K1, advokatica Ivana Tomić govorila je o najčešćim zabludama u vezi sa naslednim pravom, razlozima porodičnih razdora, ali i načinima da se kroz ostavinski postupak prođe što bezbolnije.
„Nasledstvo je teška tema. Otežavajuća okolnost je to što se neretko članovi porodice sukobljavaju upravo zbog podele imovine. To je čest primer u praksi. Razlozi jesu imovina, ali često postoje i neke ranije razmirice. Tamo gde je porodica harmonična i gde vladaju dobri odnosi, retko dolazi do svađe zbog nasledstva. Međutim, kada postoje prethodne nesuglasice, one samo eskaliraju u trenutku podele imovine, naročito ako je reč o imovini veće vrednosti“, istakla je Tomić.
Ona dodaje da se u praksi dešava i da porodice koje na prvi pogled deluju složno, tek tokom ostavinske rasprave uđu u ozbiljne sukobe.
„Sećam se jedne porodice gde je sve delovalo skladno. Pripremali smo se samo informativno za ostavinsku raspravu, ali kada smo došli na raspravu, jedan član porodice, sin, izvadio je testament i rekao da mu je otac dao dokument na čuvanje. To je bilo potpuno iznenađenje za majku i sestru, a posebno za sestru, jer je tada saznala da je brat dobio veći deo očeve imovine“, ispričala je Ivana Tomić.
Prema rečima advokatice, u praksi i dalje postoji veliki broj zabluda kada je nasledno pravo u pitanju.
„I dalje vlada mišljenje da žena nasleđuje polovinu imovine od muža, a deca drugu polovinu. To nije tačno. Supružnik i deca spadaju u prvi nasledni red i svi nasleđuju u jednakim delovima. Takođe, često se veruje da onaj ko je brinuo o ostaviocu ima veća prava, što takođe nije uvek slučaj“, objašnjava advokatica.
Posebno ističe jednu duboko ukorenjenu predrasudu.
„Moja „omiljena“ srpska zabluda je da ženska deca ne nasleđuju. Ljudi bi se iznenadili koliko je ovo shvatanje i dalje prisutno, iako živimo u 21. veku. Razlozi su uglavnom u tome što su se ćerke udale ili će se udati. A upravo u trenutku kada žensko dete želi da ostvari svoje zakonsko pravo, često dolazi do ozbiljnog sukoba i razdora u porodici.“
Ivana Tomić objašnjava da u našem pravnom sistemu postoje dva osnova nasleđivanja.
„Prvi osnov je zakonsko nasleđivanje, koje se primenjuje kada preminuli nije ostavio nikakvo zaveštanje. Drugi osnov je testament – ukoliko postoji, postupa se po testamentu, a ne po zakonu.“
Testament se proglašava na ostavinskoj raspravi, a svako ko smatra da nije pravedan ima pravo da u roku od 30 dana pokrene parnični postupak radi njegovog poništenja.
„Takve parnice postoje, ali su dugotrajne, iscrpljujuće, i emotivno i finansijski. Ipak, svako ima pravo da potraži sudsku zaštitu“, naglašava Tomić.
Na pitanje da li ljudi danas češće pišu testamente, Ivana Tomić kaže da to još uvek nije uobičajena praksa.
„Nije redovno, ali se dešava. Mislim da je to delom povezano sa našim mentalitetom, ali i sa sujeverjem – ljudi izbegavaju da razmišljaju o takvim temama.“
Kada je reč o sprečavanju kasnijih sporova, advokatica savetuje pravovremeno i jasno regulisanje imovinskih odnosa.
„Ako su u pitanju članovi uže porodice, najprihvatljivije rešenje je ugovor o raspolaganju imovinom koji svi potpišu. U tom slučaju kasnije nema razloga za osporavanje. Testament, s druge strane, uvek podleže sudskom preispitivanju.“
Tomić podseća i na institut nužnog dela.
„Može se desiti da ostavilac testamentom ostavi svu imovinu jednom nasledniku, čime se povređuje nužni deo ostalih naslednika. Nužni deo iznosi polovinu onoga što bi naslednik dobio po zakonu. U takvim slučajevima oštećeni naslednici imaju pravo da pokrenu postupak, osim ako ih je ostavilac izričito isključio iz nasledstva“, zaključila je u emisiji „Žena za sva vremena“ na K1 televiziji.
Emisiju „Žena za sva vremena“ gledajte svakog radnog dana posle „Uranka“. Program K1 televizije pratite na kablovskim operaterima: mts (kanal 111), Supernova (kanal 11), Orion (kanal 7), Hipernet (kanal 8) i SBB (kanal 12), kao i na zvaničnom YouTube kanalu.
