Najstarija Švajcarkinja, Hedvig Zaug, proslavila je 17. maja svoj 111. rođendan i tom prilikom za medije podelila dirljive detalje o svom neverovatnom životnom putu, začinivši slavlje jedinstvenim muzičkim poklonom. Rođena je u bernskom selu Valtersvil u jeku Prvog svetskog rata, a danas boravi u domu za stare u Hutvilu, gde ponosno nosi titulu najstarije osobe u zemlji. Uprkos dubokoj starosti, o svom veku i dalje priča sa osmehom, a povremeno i zapeva.
Rođendansko slavlje u rezidenciji Soneg privuklo je veliku pažnju, a raskošna cvetna dekoracija na samom ulazu postavljena je u čast ove nesvakidašnje slavljenice. Hedvig goste u svojoj sobi dočekuje sa izuzetnom ljubaznošću, a u rukama i dalje drži iglu i konac, pokušavajući da se bavi svojom velikom ljubavlju - heklanjem, iako joj se niti više ne spajaju kao nekada.
Teško detinjstvo i rano usađena ljubav prema muzici
Za slavljenicu je porodica oduvek bila stub svega. Odrasla je na maloj farmi kao najmlađe od četvoro dece, ali ju je sudbina rano iskušala - majku je izgubila od opake španske groznice kada je imala samo tri godine. Odgajali su je otac i bake i deke. Oca pamti kao brižnog, ali strogog čoveka i veštog majstora koji je gotovo sve u domaćinstvu stvarao sam.
Dok su starije sestre i brat rano počeli da pomažu na imanju, Hedvig je kao najmlađa bila donekle zaštićena. Posebno mesto u njenom srcu zauzima deda, čovek velikog srca i vedrog duha koji je neprestano pevao, čime joj je i usadio doživotnu ljubav prema muzici.
Pesma kao lek i najlepša životna sećanja
Koliko muzika ispunjava njenu svakodnevicu pokazala je i tokom razgovora, kada je iznenada zapevala "Brienzer Buurli", popularnu pesmu iz 1880-ih, prisećajući se skoro svih stihova. Kroz osmeh priznaje da joj je i najlepši trenutak u životu vezan za melodiju. Bilo je to u vreme kada je komšija kupio gramofon, a ona, prolazeći pored njegove kuće, čula nemački hit iz 1930-ih "Es war einmal ein Musikus". Ta pesma ju je toliko ganula da je zaplakala i mogla je, kako kaže, da je sluša čitav dan.
Sa dubokim emocijama seća se i svog preminulog supruga Resa, kojeg opisuje kao velikog šaljivdžiju. Iz tog braka Hedvig je izgradila bogato porodično stablo - danas je majka dve ćerke, baka četvoro unučadi i prabaka šestoro praunučadi.
Joga do duboke starosti i tri oraha za mozak
Sve do pre desetak godina, ova baka je živela potpuno samostalno. Međutim, nakon nesreće u kojoj je doživela prelom karlice, svakodnevica joj je postala preteška i morala je da pređe u dom za stare. Priznaje da joj nedostaju kuvanje, poslastičarstvo i heklanje, ali stoički poručuje:
- Ponekad nije lako, ali to je život kroz koji sam prošla.
Hedvig ističe da nema čarobni recept za dugovečnost. Njena tajna leži u jednostavnosti. Živeli su skromno, prihvatali život onakvim kakav jeste, a ključni faktori bili su štedljivost, naporan rad i zdrava ishrana. Izgleda da je dugovečnost i stvar genetike, jer je i njen otac zamalo doživeo stotu godinu.
Pored genetike, fizička aktivnost je odigrala presudnu ulogu u njenom zdravlju. Do duboke starosti redovno je praktikovala jogu, a osoblje doma je i danas fascinirano njenom kondicijom i pokretljivošću. Na kraju, najstarija Švajcarkinja deli jednostavan, ali zlata vredan savet koji je uvek prenosila svojoj deci:
- Jedite tri oraha dnevno. To je izuzetno dobro za mozak - zaključila je Hedvig.
(blick.ch)
