Milan Živković je vizionar iz Mrmoša u Srbiji, poznat po svom doprinosu zajednici kroz inovacije
Milanova strast prema tehničkim inovacijama razvijala se već od detinjstva i obrazovanja u mašinskom sektoru
U srcu Srbije, u malom selu Mrmošu, nedaleko od Aleksandrovca, nalazi se priča koja zvuči kao iz romana. U jednoj velikoj sobi pored puta, početkom prošlog veka, rođen je Milan Živković - čovek koga su meštani kroz godine zavoleli i poštovali kao pronalazača i vizionara. Njegov život je daleko od običnog, jer već od detinjstva pokazuje neobičnu radoznalost, smisao za mehaniku i želju da razume svet na svoj način. Dok drugi gledaju granje koje ostaje na poljima, Milan je video materijal koji može da postane energija; dok drugi bacaju stare mašine, on je video potencijal da ih pretvori u nešto novo i korisno.
Milanov pristup životu je jedinstven - spoj praktičnog znanja, kreativnosti i hrabrosti. On je spajao prošlost i budućnost - staro vozilo, otpadne materijale i prerađeno motorno ulje pretvarao je u energiju i funkcionalnu mašinu, koja nije samo tehnička naprava, već i njegov lični način da "sredi" svet oko sebe i u sebi.
Mašina koja "jede granje"
U svojoj radionici, Milan je osmislio mašinu od pancirnog čelika koja, kako sam tvrdi, može da "pojede sve granje u Mrmošu" i pretvori otpad u ogrev. Mašina radi na četiri različita pogona, a njen glavni motor je automobil "pasat" star više od pola veka, prepravljen da radi na prerađeno, tzv. pregorelo ulje.
"Pasat" je "spasen" iz otpada, a akumulator se stalno puni preko solarnih panela.
Mašina je otporna i složena: napravljena od pancirnog "hardoks" čelika, sposobna je da izdrži udarce granja, a istovremeno je dovoljno fleksibilna da se koristi i za sečenje manjih grana do do 90 milimetara kada je pričvršćena na traktor.
- To je mašina koja ima na sebi cirkular sa 400 milimetara testerom, koja ima pogon na elektromotor, znači klasična struja, ima pogon na motor, SUS motor od osam konja. Taj motor radi na čist benzin, a može da radi i na plin. Ovaj motor, em što pogoni cirkular, može da pogoni i ovu mašinu - sečku, ali onda može najviše do 35-40 milimetara grane da seče, nije za deblje. A može pogon da bude direktno ovde preko kardana, ovde imamo jednu frikcionu spojnicu radi svake sigurnosti, može da ide na traktor direktno, a može i ova varijanta, to je to - objasnio je Milan za emisiju "Nećete verovati", Prve televizije.
Znao da će biti inženjer
Milanov put do inovacija počeo je još u osnovnoj školi.
- Još kao klinac, osnovac na testiranju za upis u prvi razred osnovne škole. Nisam znao, slovo "Đ". I onda me učiteljica pitala - "šta ćeš ti da budeš"? A ja sam rekao, ću da budem inženjer. A ona me kaže: "Au, ti bi da preskočiš da budeš đak".
Kasnije je upisao srednju školu, smer za metalostrugara i Mašinski fakultet u Kragujevcu, zvanično i legalno, kako sam kaže.
- Dabome, legalni, imam diplomu!
Njegovo obrazovanje i tehničko znanje omogućili su mu da razmišlja izvan okvira i da razvije mašine koje spajaju više funkcija, poput kombinacije cirkulara i motorne sekače za granje.
Mašina kao lična terapija
Mašina nije samo tehničko čudo, ona je i Milanova terapija. Svaka nova kreacija u njegovoj radionici, bilo da je reč o kosilicama, cepačima za drva ili biciklu sa motorom, pomaže mu da "sredi" misli i oslobodi energiju.
Milan objašnjava i da mu je rad terapija zbog sopstvenih iskustava sa zapošljavanjem i radom u firmama.
- Nisam dokon, nego je meni ovo i radna terapija. Ja imam probleme, imam neku vrstu F šifre. Ja nisam mogao da opstanem po firmama, promenio sam jedno 10-12 firmi. S obzirom na to da sam dva puta bio na ratištu, i tako, to je, to je sve ostavilo... Ja moram da živim od nečega. Zarađujem koji dinar, a ovako, kad nemam šta, ja, onda, nađem sebe zanimaciju. Kad je, uglavnom, crveno slovo, ja posećujem otpad. I onda tamo nalazim neke takve stvari koje ljudi bacaju - ispričao je Milan za TV Prva.
U svom radu, Milan je dokazao da se upornošću, radom i malo kreativne slobode može prevazići i mentalne prepreke.
Ekologija i inovacija u jednom
Milanova mašina spaja ekološki pristup i tehničku inovaciju. Ona koristi otpadne materijale prerađeno ulje, staro vozilo, otpadno granje i pretvara ih u energiju, ali i praktične proizvode poput ogreva. Na taj način, Milan spaja održivost, kreativnost i praktičnu primenu svojih znanja, a ujedno i vodi svoju terapiju kroz rad.
Njegov primer pokazuje da inovacija nije samo stvar tehnologije, već i ličnog pristupa, strpljenja i upornosti:
Mašina u Mrmošu je simbol Milanove kreativnosti, snalažljivosti i načina na koji se rad i strast mogu pretvoriti u lek i korisnu energiju za zajednicu.
TV Prva
