Pridržavanje preporuka za upotrebu smanjuje potencijalne rizike
Proces izbeljivanja hlorom može rezultirati stvaranjem dioksina
Papir za pečenje, popularno poznat i kao "pek papir", gotovo je nezaobilazan predmet u svakoj kuhinji širom naše zemlje, zahvaljujući otpornosti na toplotu i sprečavanju lepljenja hrane za posuđe.
Globalna industrija papira za pečenje vredi više od 960 miliona dolara, što jasno pokazuje njegovu široku upotrebu u domaćinstvima i profesionalnim kuhinjama.
Međutim, da li ste se ikada zapitali koliko je njegova upotreba zaista bezbedna?
Papir za pečenje se najčešće proizvodi od celuloze, odnosno papirne pulpe, koja prolazi posebnu obradu kako bi postala otporna na vlagu i masnoću. Zbog nelepljivih svojstava, papir se često premazuje tankim slojem silikona koji sprečava da se hrana tokom pečenja lepi za podlogu. Iako je izuzetno praktičan, pojedini aspekti proizvodnje i korišćenja papira za pečenje mogu izazvati zabrinutost.
Hemijski premazi i migracija supstanci
Pojedina naučna istraživanja pokazuju da hemikalije iz papira za pečenje i sličnih materijala mogu migrirati u hranu tokom pečenja, naročito u masnu ili veoma toplu hranu, kako navode izvori sa Sajens Direkt platforme. To uključuje per- i polifluoroalkilne supstance, poznate kao PFAS, koje se koriste u nekim premazima radi postizanja vodootpornosti i nelepljivosti.
Ove supstance su poznate kao "večne hemikalije", jer se veoma teško razgrađuju u životnoj sredini i ljudskom organizmu. Studije su pokazale da se PFAS mogu preneti iz papira u simulirane uzorke hrane, što ukazuje na moguću izloženost ovim hemikalijama putem ishrane.
Izbeljivanje i dioksini
Neki papiri za pečenje prolaze proces izbeljivanja hlorom, što može dovesti do stvaranja dioksina ili sličnih jedinjenja, kako navodi portal Fudes. Dioksini su supstance koje se mogu akumulirati u masnom tkivu i potencijalno negativno uticati na zdravlje ukoliko je izloženost dugotrajna i visoka.
Iako naučna literatura ističe da najveći deo izloženosti dioksinima potiče iz hrane poput mesa i ribe, a ne direktno iz papira, proces izbeljivanja hlorom ipak može stvoriti male količine ovih jedinjenja.
Silikonski premaz i siloksani
Većina papira za pečenje koristi silikonski premaz koji se smatra bezbednim za kontakt sa hranom u uobičajenim uslovima pečenja. Ipak, pri izuzetno visokim temperaturama ili pri višekratnoj upotrebi istog papira mogu se oslobađati čestice siloksana.
Ova jedinjenja su u pojedinim regulatornim dokumentima povezana sa potencijalnim hormonskim poremećajima, naročito ako je izloženost dugotrajna i intenzivna. Evropska agencija za hemikalije klasifikovala je neke oblike siloksana kao supstance od veoma visokog stepena zabrinutosti.
Regulativa i granice bezbednosti
U Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama postoje propisi i standardi koji regulišu materijale koji dolaze u kontakt sa hranom, kao što su pravila Uprave za hranu i lekove i propisi Evropske unije o migraciji supstanci.
Ovi propisi postavljaju granice koje svi legalni proizvodi na tržištu moraju da ispune. Uprkos tome, zagovornici zdravog načina života često savetuju dodatni oprez, naročito kada je reč o proizvodima koji nisu jasno označeni kao bez PFAS supstanci ili imaju nepoznate hemijske premaze.
Papir za pečenje može biti veoma koristan alat u kuhinji, ali je važno razumeti potencijalne rizike povezane sa hemijskim premazima i načinom obrade papira. Ako ga koristite, preporučuje se da se pridržavate propisanih temperatura pečenja, izbegavate višekratnu upotrebu istog papira i birate proizvode bez nepotrebnih hemijskih dodataka. Kao alternativu, možete razmotriti upotrebu silikonskih podloga ili posuđa od nerđajućeg čelika, kako biste stvorili bezbednije i zdravije okruženje u kuhinji.
(Blic/jutarnji)
