Grčke kuće su bele kako bi odbijale sunčevo zračenje i smanjile zagrevanje enterijera.
Debeli kameni zidovi upijaju i polako otpuštaju hladnoću, održavajući prostor prijatnim čak i tokom velikih vrućina.
Dok se u Srbiji klima uređaji tokom leta gotovo ne gase, stanovnici grčkih ostrva vekovima su pronalazili način da rashlade svoje domove bez ijednog kilovata električne energije.
Na mestima gde letnje temperature često prelaze 35 stepeni, a sunce nemilosrdno prži tokom celog dana, tradicionalne kuće i danas ostaju prijatno sveže. Razlog nije moderna tehnologija, već pametna arhitektura koja se razvijala stotinama godina.
Bele kuće nisu bele samo zbog izgleda
Jedna od najuočljivijih karakteristika grčkih ostrva jesu bele kuće. Iako mnogi misle da su okrečene isključivo zbog prepoznatljivog izgleda, stručnjaci navode da bela boja ima veoma važnu funkciju.
Svetle površine odbijaju veliki deo Sunčevog zračenja, zbog čega se zidovi mnogo sporije zagrevaju nego kada bi bili tamni. Na taj način u unutrašnjost kuće ulazi znatno manje toplote, pa prostor ostaje prijatniji čak i tokom najtoplijeg dela dana.
Ovaj princip danas se koristi i u savremenoj arhitekturi, gde se svetli krovovi i fasade preporučuju kao jedno od najefikasnijih rešenja za smanjenje zagrevanja objekata.
Debeli kameni zidovi čuvaju hladnoću
Tradicionalne kuće na ostrvima poput Santorinija, Mikonosa ili Naksosa građene su od kamena i imaju veoma debele zidove.
Kamen ima veliku sposobnost da upija i zadržava temperaturu, ali se veoma sporo zagreva. Tokom noći zidovi se rashlade, a zatim tokom dana polako otpuštaju hladnoću u unutrašnjost kuće.
Zahvaljujući tome, temperatura u prostorijama ostaje znatno niža nego napolju, čak i kada sunce satima direktno obasjava fasadu.
Mali prozori nisu slučajnost
Za razliku od modernih kuća sa velikim staklenim površinama, stare grčke kuće imaju relativno male prozore.
Razlog je jednostavan – kroz staklo u prostoriju ulazi velika količina toplote. Manji otvori smanjuju zagrevanje enterijera, dok se kuće provetravaju rano ujutru i kasno uveče, kada je vazduh znatno hladniji.
Uske ulice stvaraju prirodnu senku
Ko je makar jednom šetao Santorinijem ili nekim manjim kikladskim ostrvom, verovatno je primetio koliko su ulice uske.
One nisu nastale slučajno. Zgrade su građene veoma blizu jedna drugoj kako bi tokom najvećih vrućina stvarale što više prirodne senke.
Na taj način se zagrevanje zidova dodatno smanjuje, a kretanje kroz naselja ostaje prijatnije čak i tokom najtoplijeg dela dana.
Pojedine kuće gotovo su ukopane u stenu
Na ostrvima poput Santorinija mogu se videti tradicionalne pećinske kuće, poznate kao "yposkafa", koje su delimično ukopane u vulkansku stenu.
Zemlja održava gotovo stalnu temperaturu tokom cele godine, pa su ovakve kuće leti prirodno hladne, a zimi zadržavaju toplotu. Upravo zbog toga mnoge od njih i danas pružaju prijatan boravak bez intenzivnog korišćenja klima uređaja.
Sve više arhitekata vraća se starim rešenjima
Zbog sve češćih toplotnih talasa i rasta cena električne energije, principi tradicionalne mediteranske arhitekture ponovo privlače pažnju stručnjaka širom sveta.
Beli krovovi, spoljašnje senčenje, prirodna ventilacija, debeli zidovi i pažljivo projektovani otvori danas se sve češće primenjuju u modernim objektima jer mogu značajno da smanje potrebu za klimatizacijom.
Primer grčkih kuća pokazuje da efikasna zaštita od letnjih vrućina nije nastala sa klima uređajima. Naprotiv, mnogi principi koji se danas smatraju najsavremenijim poznati su na Mediteranu već vekovima i predstavljaju dokaz da dobra arhitektura može da bude najbolji prirodni klima-uređaj.
