Višak tečnosti sa piletine treba skinuti papirnim ubrusom, a ruke dobro oprati sapunom nakon rukovanja mesom
Bakterije se uništavaju isključivo visokom temperaturom tokom termičke obrade mesa
Piletina je ubedljivo najčešće meso na našim trpezama, a priprema ručka u većini srpskih domaćinstava počinje isto: izvadimo meso iz ambalaže i stavimo ga pod mlaz hladne vode u sudoperi „da se opere“. Međutim, infektolozi i stručnjaci za bezbednost hrane upozoravaju da je ovo jedna od najopasnijih navika u kuhinji.
Iako mislite da na ovaj način skidate prljavštinu i bakterije, istina je potpuno drugačija – pranjem mesa zapravo pravite ekološku katastrofu na radnoj površini.
Efekat „prskalice“
Sirova piletina na sebi prirodno sadrži opasne bakterije poput Kampilobakterije i Salmonele. Kada pustite jak mlaz vode preko mesa, te bakterije se ne uništavaju.
- Širenje zaraze: Voda koja se odbija o klizavo meso stvara nevidljive sitne kapljice (aerosol) koje prskaju u krug od jednog metra oko sudopere.
- Kontaminacija: Ove bakterije završavaju na vašim čistim čašama, daski za sečenje, sunđeru za sudove, pa čak i na vašoj odeći i licu. Na taj način drastično povećavate šansu za trovanje hranom.
Kako se piletina pravilno priprema?
Bakterije sa piletine se uništavaju isključivo visokom temperaturom tokom pečenja ili kuvanja (meso mora da dostigne 75°C u središtu). Ako na mesu ima viška tečnosti ili sukrvice, nemojte ga prati, već ga jednostavno potpapkajte običnim ubrusom koji ćete odmah baciti u kantu, a nakon toga dobro operite ruke sapunom.
