Jedanaestogodišnji Asim svako jutro ustaje rano kako bi nahranio i očistio svoju stoku, posebno dve junice koje mu je porodica nedavno kupila.
Za Asima, rad sa životinjama je izvor zadovoljstva, dok smatra da telefoni ne donose stvarnu korist
U vremenu kada su mobilni telefoni i društvene mreže postali svakodnevica gotovo svakog deteta, sve ređe se čuju priče o onima koji svoje slobodno vreme biraju da provedu na potpuno drugačiji način. Ipak, uprkos savremenom načinu života postoje i oni koji pokazuju da interesovanja mogu da idu u sasvim drugom pravcu.
Jedna takva priča dolazi iz Bosne i Hercegovine i zabeležena je na jutjub kanalu "Srednja Bosna Danas", gde je prikazan svakodnevni život Asima (11) iz Ćehajića, između Donjeg Vakufa i Bugojna. Njegova svakodnevica ne uključuje igrice i beskrajno skrolovanje, već rano ustajanje, rad i brigu o životinjama. Upravo tu, kako kaže, pronalazi ono što mnogi njegovi vršnjaci još nisu otkrili.
"Sad sam pravi gazda i srećan sam"
Jedanaestogodišnji Asim iz Ćehajića svoju ljubav prema životinjama pretvorio je u ozbiljnu obavezu, ali i zadovoljstvo. Njegovi roditelji kupili su mu nedavno dve junice, Lipovu i Šarenku, kako bi mu ispunili veliku želju, a on im svakodnevno uzvraća brigom i posvećenošću.
Njegov radni dan počinje rano, između pola 7 i ili pola 8. Bez odlaganja, Asim odlazi u štalu gde hrani svoje junice, čisti za njima i vodi računa o svakom detalju. Isto to radi više puta dnevno. Za njega to nije napor, već nešto u čemu iskreno uživa.
"Sad sam pravi gazda i srećan sam, hvala Bogu", kaže Asim pa dodaje da mu do sada ništa oko poslova ne pada teško, ali i da mu u svemu pomaže porodica - i roditelji ali i brat i sestra.
Iako je još uvek osnovac i pohađa peti razred, Asim već ima jasnu poruku za svoje vršnjake. Smatra da od telefona nema stvarne koristi, dok mu rad sa stokom donosi konkretne rezultate – telad, meso, mleko, sir i mast.
"Nije me stid ovo posla"
Ne izbegava ni komentare okoline. Na opaske drugova da u štali "smrdi", odgovara jednostavno, podsećajući da isti ti vole da piju mleko i jedu proizvode od mleka.
"Drugovi dođu pred moju štalu i kažu 'nećemo unutra, smrdi'. Ali nikad me nije bilo stid toga, niti ovog posla, pošten je. Bolje ovo, nego da kradem negde", govori Asim.
Želi da postane veterinar
Njegova priča ne završava se samo na hobiju. Asim već sada planira budućnost – želi da upiše veterinarsku školu i dodatno proširi svoju farmu, pokazujući ozbiljnost i zrelost koja prevazilazi njegove godine.
Njegov trud prepoznali su i porodica i institucije. Zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede Srednjobosanskog kantona, uspeo je da nabavi jednu od junica, što mu je dalo dodatni podsticaj da nastavi putem koji je izabrao.
(Jutjub kanal "Srednja Bosna Danas")
