Ronald Read je živeo skromno i radio obične poslove, ali je sakupio bogatstvo od skoro osam miliona dolara.
Decenijama je štedio i ulagao male iznose u akcije stabilnih američkih kompanija koje isplaćuju dividende.
Ronald Read je 25 godina radio na benzinskoj pumpi, a zatim još godinama kao domar u robnoj kući. Vozio je polovni automobil, živeo izuzetno skromno i nije pokazivao gotovo nijedan znak bogatstva. Kada je 2014. godine umro u 92. godini, čak su i ljudi koji su ga najbolje poznavali ostali zatečeni – njegova imovina vredela je gotovo osam miliona dolara.
Priča o čoveku iz Vermonta tada je obišla svet, a detalji njegove zaostavštine pokazali su da novac nije stekao nasledstvom, ogromnom platom ili dobitkom na lutriji. Decenijama je štedeo i ulagao relativno male iznose u akcije, a zatim ih gotovo nije dirao.
Od benzinske pumpe do robne kuće
Read je odrastao u skromnim uslovima i bio je prvi član svoje porodice koji je završio srednju školu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u američkoj vojsci i prošao kroz Severnu Afriku, Italiju i Pacifik. Posle rata vratio se u Vermont.
Narednih 25 godina radio je na benzinskoj pumpi Haviland's, koja je bila u vlasništvu njegovog brata. Kada je otišao u penziju, miran život mu očigledno nije dugo odgovarao, pa se ponovo zaposlio – ovoga puta kao domar u robnoj kući J.C. Penney. Radio je sve do 1997. godine.
Ni jedan od tih poslova nije donosio zaradu zbog koje bi neko očekivao milionsku zaostavštinu.
Tajna je bila u akcijama koje je kupovao decenijama
Read je tokom života kupovao akcije kompanija koje je poznavao i razumeo, naročito onih koje su redovno isplaćivale dividende. Među njegovim ulaganjima nalazile su se velike američke kompanije iz bankarstva, zdravstva, telekomunikacija, industrije i sektora robe široke potrošnje.
Kada je umro, njegov portfolio sadržao je akcije čak 95 kompanija, među kojima su bile Procter & Gamble, JPMorgan Chase, General Electric, Johnson & Johnson, Dow Chemical, CVS Health i druge. Imao je čak i akcije propalih kompanija poput Lehman Brothersa, ali zahvaljujući velikoj diversifikaciji takvi gubici nisu uništili njegovo bogatstvo.
Njegova strategija bila je gotovo suprotna brzom trgovanju koje je danas moguće preko mobilnog telefona. Read je akcije držao godinama, neke i decenijama, a dividende je ponovo ulagao.
Upravo su vreme, strpljenje i efekat složenog prinosa bili među glavnim razlozima zbog kojih su relativno mala ulaganja tokom nekoliko decenija prerasla u višemilionsku imovinu.
Vozio polovnu Tojotu, a na računu milioni
Najneverovatniji deo njegove priče ipak nije način na koji je zaradio novac, već način na koji je živeo dok ga je imao.
Read je bio poznat po ekstremnoj štedljivosti. Njegova porodica i prijatelji nisu znali koliko novca poseduje, a posle njegove smrti u imovini je pronađena i Toyota Yaris iz 2007. godine, procenjena na svega 5.000 dolara.
Njegov izgled i svakodnevne navike takođe nisu odavali milionera. Nastavio je da živi gotovo isto kao dok je radio za skromnu platu.
Zbog toga je otkriće vrednosti njegovog portfolija bilo iznenađenje čak i za ljude koji su ga dobro poznavali. Washington Post navodi da bliski prijatelji i članovi porodice nisu znali ni približno koliku je imovinu sakupio.
Većinu miliona nije ostavio porodici
Pravo iznenađenje usledilo je kada je otvoren testament.
Read je najveći deo bogatstva ostavio institucijama u svom gradu. Brattleboro Memorial Hospital dobila je 4,8 miliona dolara, dok je Brooks Memorial Library dobila 1,2 miliona dolara. Biblioteka je imala posebno mesto u njegovom životu. Bio je redovan posetilac i sam je mnogo učio o finansijama i investiranju, bez formalnog finansijskog obrazovanja.
Ostatak imovine pripao je članovima porodice i drugim ljudima koje je naveo u testamentu.
Milioner za koga niko nije znao
Ronald Read nije postao bogat preko noći. Njegova priča je gotovo školski primer koliko dug period ulaganja može da promeni rezultat.
Nije jurio najpopularnije akcije niti pokušavao da pogodi savršen trenutak za kupovinu i prodaju. Njegov portfolio bio je raspoređen na veliki broj kompanija, kupovao je akcije firmi koje isplaćuju dividende i držao ih veoma dugo.
Kada je 2014. umro u 92. godini, iza čoveka koji je veći deo radnog veka proveo na benzinskoj pumpi i kao domar ostala je imovina vredna gotovo osam miliona dolara – i grad koji je tek tada saznao da je jedan od njegovih najskromnijih stanovnika sve vreme bio milioner.
