Porodica iz Bosne već 23 godine boravi u Kelnu, uprkos neuspešnim pokušajima deportacije od strane nemačkih vlasti.
Nesuglasja u podacima o mestu rođenja oca porodice onemogućavaju njegovo vraćanje u matičnu zemlju.
Nemačka država već 23 godine pokušava da deportuje devetočlanu porodicu iz Bosne, ali bezuspešno. Oni sve vreme traže azil ali im ni jednom nije odobren iako od 2003. žive u Kelnu.
Prema navodima nemačkih medija, u službenim podacima oca familije stoji da je mesto rođenja Bihać kao i da ima državljanstvo Bosne i Hercegovine, ali je u jednom dokumentu rubrika za "zemlju rođenja" označena kao "neutvrđeno" i zbog toga nikako ne može biti deportovan. U pitanju je, kako mediji opisuju birokratski apsurd i primer nemoći sistema deportacija.
Ušao u Nemačku bez dokumenata pa nestao
Kako se saznaje, ovaj Bosanac je u Nemačku ušao bez dokumenata, potom je u periodu kada je trebao biti udaljen iz zemlje nestao i nisu mogli godinama da ga nađu, a nakon ponovnog pojavljivanja dobio je tolerisani boravak (Duldung) uprkos ranijoj odluci o deportaciji. Posebno se ističe da gradska služba u Kelnu godinama nije pribavila potrebne zamenske putne isprave za povratak.
Finansijski deo priče izazvao je najveću pažnju javnosti: prema rešenju socijalne službe za oktobar 2023., porodica prima oko 7.300 evra mesečno (oko 87.600 evra godišnje). U tekstu "Kölner Stadt-Anzeigerse" navodi se i zvanična izjava iz Grada Kelna, kako ovo nije usamljeni slučaj i da je tamo trenutno sedam porodica s po deset članova koji primaju slične naknade, te da ukupna godišnja podrška za tražioce azila u toj metropoli iznosi 65,46 miliona evra.
Šta sve podrazumeva pomoć
Reč je o podršci koja se u Nemačkoj isplaćuje kroz sistem naknada po Zakonu o davanjima za tražioce azila (AsylbLG). Na zvaničnoj stranici Grada Kelna navodi se da ove pomoći obuhvataju osnovne potrebe poput smeštaja, grejanja, ishrane, odeće i zdravstvene nege, u zavisnosti od statusa i konkretne situacije korisnika.
Kölner Stadt-Anzeiger navodi i stav Ministarstva za izbeglice/izbeglička pitanja NRW da su deportacije u Bosnu i Hercegovinu "po pravilu" bez većih problema, uz podatak da je 2024. u BiH vraćeno 38 osoba, a do 31. oktobra naredne godine 47, te da je samo jedna deportacija u obe godine propala zbog nedostatka važećih dokumenata.
U tekstu se navodi i da je osoba više puta osuđivana za krivična djela (među njima krađe i prevare), te da je u toku još jedan postupak, što je otvorilo političku raspravu o odnosu deportacija, „tolerisanog boravka“ i socijalnih davanja.
