Jedna svekrva iz Hrvatske priznala je da nije zadovoljna ponašanjem snaje.
Otkriva da snaja iskorišćava njenu dobrotu kada je čuvanje unuka u pitanju.
U mnogim porodicama odnos svekrve i snaje zna biti osetljivo pitanje, posebno kada su u igri mala deca i svakodnevne obaveze. Dok jedni balansiraju između posla i roditeljskih dužnosti, drugi preuzimaju deo brige o unucima, što može doneti i neplanirane tenzije i frustracije.
Granice i očekivanja često nisu jasno postavljene, pa sitnice prerastaju u veće konflikte koji utiču na čitavu porodicu. Upravo takvu situaciju opisuje jedna zabrinuta svekrva iz Hrvatske, koja već duže vreme preuzima odgovornost za brigu o svom unuku dok joj sin često putuje zbog posla.
Kako otkriva u pismu poslatom kolumnistkinji i životnoj savetnica Kseniji Habunek, dok ona nastoji da ispuni obećanje i pomogne porodici, oseća da njena dobra volja biva zloupotrebljena, a umor i napetost rastu svakim danom.
"Često izlazi u grad"
"Draga Ksenija, već dugo stojim po strani i posmatram ponašanje snaje koje ne mogu da odobrim, ali se plašim da išta kažem kako me ne bi udaljila od sina i unuka. Pokušaću ukratko da iznesem problem. Sin je često na poslovnim putovanjima. Tokom nedelje odsutan je dva do četiri dana, a ponekad zbog angažmana u inostranstvu ne bude kod kuće ni jedan radni dan. Stalno je za volanom, što me brine, ali najveći problem zapravo leži u snaji.
Zajedno su osam godina i imaju sina od dve godine. Ona radi puno radno vreme do 17 časova, a ja sam se obavezala da čuvam unuka do njegove treće godine. Međutim, umesto da odmah nakon posla dođe po dete, snaja često izlazi u grad. Nemam ništa protiv da se ponekad vidi sa prijateljicama ili ode u šoping (iako za to ima vikende), ali čini mi se da to prelazi granice.
"Dolazi kad padam od umora"
Jednom je na vrata stigla tek u deset uveče, kao da je to najnormalnija stvar. Nasmejana je krenula prema malom, a ja sam jedva obuzdala bes što se nije bar izvinila za kašnjenje. Najčešće po dete dolazi između sedam i osam uveče, kada ja već padam od umora. Osećam se iscrpljeno i mislim da je to bezobzirno prema meni, sinu i unuku. Inače je dobra majka i dete uvek dolazi čisto, dobro raspoloženo, donese hranu i voće. Ali bojim se da bi njeno učestalo odsustvo moglo otići u pogrešnom smeru.
Trebam li sinu reći šta se dešava? Ona je tvrdoglava i ne prihvata nikakve primedbe bez uvrede, a ja ne želim da cela situacija padne na leđa mog unuka, kojeg volim iznad svega", napisala je ona, potpisavši se kao "Zabrinuta svekrva".
"Koncentrišite se na sebe"
Na svoje pitanje brzo je dobila odgovor.
"Draga 'Zabrinuta svekrvo', umesto da se fokusirate na snajino ponašanje, razmislite o svojim granicama. Ako ste pristali da čuvate unuka do treće godine, to je velika usluga. Ali i ta usluga ima granice. Umor i nezadovoljstvo neće nestati sami od sebe.
Ne očekujte da će snaja to sama razumeti, ako joj ne kažete. Morate jasno reći koje potrebe imate. Ako dolazi po dete u deset uveče, recite joj da taj tempo ne možete da izdržite i da sutra treba da se pojavi do 18 časova. Ako imate dobar odnos, to ne bi trebalo da bude nešto zbog čega će se naljutiti. Ćutanjem ćete samo gomilati frustracije i zamere, a to će, sigurno, uticati na vaš odnos.
Lično ne bih sina uvlačila u tu priču jer to može biti mač sa dve oštrice. Vaša snaja je, kako sami kažete, dobra majka. Ako mu to kažete, hoće li to rešiti situaciju ili će stvoriti još veću napetost između vas i snaje? A ako snaja ne bude poštovala vaše granice, lako možete da joj predložite dadilju, jaslice ili neku treću opciju.
