Bele plastične stolice, poznate kao 'Monoblok', trenutno su u centru globalne pažnje zahvaljujući svom simboličnom statusu.
Latino umetnik Bad Bunny je ove stolice predstavio na omotu svog albuma, što ih je lansiralo u sferu pop-kulture.
Najobičniji predmet na planeti - bela plastična stolica - iznenada je postao glavna tema svetskih dizajnera i muzičkih zvezda. Iako su godinama bile simbol jeftine proizvodnje, ispostavilo se da ove stolice kriju mnogo dublju priču koja povezuje Portoriko, Njujork i – svako srpsko dvorište.
Ako bacite pogled u svoje dvorište, na terasu ili u baštu omiljenog lokalnog kafića, velike su šanse da ćete ih videti. One su bele (ponekad izbledele od sunca), lagane, napravljene od jednog komada plastike i verovatno najrasprostranjeniji komad nameštaja u istoriji.
Zovemo ih jednostavno "plastične stolice", stručnjaci ih zovu "Monoblok", a svet ih upravo sada gleda potpuno drugim očima. Razlog? Latino superzvezda Bad Bunny i njegov Gremijem nagrađeni album "Debí Tirar Más Fotos" (Trebalo je da napravim više fotografija). Pomama za njima postala je upravo još veća jer su se pojavile i na Superbolu, jednom od najgledanijih sportskih događaja ikada.
Kako su sastavni deo albuma Bad Bunny, našle su mesto i u scenografiji njegovog nastupa na finalnoj utakmici sezone NFL. Na njima je sedeo niko drugi do Riki Martin, koji je otpevao deo pesme kao specijalni gost na nastupu. A nikom nisu promakle ni te dve stolice.
Zašto baš dve plastične stolice?
Na omotu albuma nema skupih automobila, zlatnog nakita ni egzotičnih lokacija. Samo dve obične, bele plastične stolice na travi. Za kritičare magazina Wallpaper, ovo je genijalan potez. Te stolice su "kulturna skraćenica" – one su simbol zajedništva, sedenja ispred kuće sa komšijama, porodičnih okupljanja i onih koji više nisu tu.
Ono što je za Bad Bunny simbol portorikanske kulture, zapravo je univerzalni jezik. Kako navode stručnjaci, ova stolica je "ultimativna stolica za svakoga", prisutna od Švedske do Sudana. Brendovi poput Burger Kinga i Crocs odmah su prepoznali ovaj talas nostalgije i počeli da koriste motiv plastičnih stolica u svojim kampanjama, igrajući na kartu autentičnosti.
Kako su stigle u Srbiju (i zašto ih ne bacamo)
Ovde priča postaje bliska nama. Iako izvori pominju da su ove stolice sinonim za "latino kulturu" i uspomene iz bakine kuće u Južnoj Americi, svaki Srbin će u ovom opisu prepoznati svoje detinjstvo.
U Srbiji, bela plastična stolica nije samo nameštaj – ona je institucija.
To je stolica koja se iznosi kada na slavu dođe više gostiju nego što imate "pravih" stolica.To je stolica na kojoj se sedi dok se u jesen peče paprika za ajvar u dvorištu. To je neizostavni inventar seoskih zadruga i lokalnih bifea.
Iako su često bile sinonim za siromaštvo ili nedostatak ukusa, jer su jeftine i svima dostupne, one su zapravo simbol naše snalažljivosti i gostoprimstva. Baš kao i na omotu albuma, one evociraju uspomene na jednostavnija vremena i druženja.
Greška koja je preplavila svet
Da li ste se ikada zapitali zašto su toliko jeftine i zašto izgledaju isto bilo da ih kupite u Pančevu ili Parizu? Tajna je u tome što nikada nisu patentirane.
Francuski inženjer Henri Masonet je 1972. godine napravio model Fauteuil 300, koji je smanjio vreme proizvodnje na manje od dva minuta. Međutim, ključni momenat je bio taj što on nije zaštitio svoj izum patentom. To je omogućilo fabrikama širom sveta da iskopiraju dizajn.
Danas je "Monoblok" sveti gral industrijskog dizajna – napravljen iz jednog poteza, od jednog materijala, bez šrafova. To je stolica koja je demokratizovala sedenje; kako kažu dizajneri, to je prva stolica koja je koštala koliko i jeftina boca vina.
Od "ekološke noćne more" do muzejskog eksponata
Ipak, nije sve tako ružičasto u svetu bele plastike. Dok ih Bad Bunny slavi kao ikone kulture, ekolozi hvataju glavu. Kritičari ih nazivaju simbolom "kulture bacanja".
Kada pukne ona jedna tanka nogara (a svima nam se to desilo), ova stolica se ne popravlja – ona se baca. Zbog toga što je gotovo nemoguće popraviti ih, one su često etiketirane kao "ekološka noćna mora". Zanimljivo je da su vlasti u Bazelu u Švajcarskoj u jednom periodu (od 2008. do 2017.) čak zabranile ove stolice na javnim mestima, tvrdeći da ruže izgled grada.
Ali, voleli ih ili mrzeli, jedno je sigurno: te dve bele stolice iz vašeg dvorišta više nisu samo komad jeftine plastike. One su sada deo globalne pop kulture, muzejski eksponat u MoMA muzeju u Njujorku i podsetnik da su najvažnije stvari u životu – razgovori sa dragim ljudima – često dešavaju upravo na najjeftinijim sedištima.
