Ljudi često menjaju naglasak kada se presele u novu sredinu, što je izazvalo žustru raspravu na Reditu.
Drugi smatraju da je prilagođavanje govoru okoline prirodno i nesvesno, zbližava ljude i smanjuje distancu.
Nije retko da ljudi promene naglasak kada se sele iz jedne u drugu sredinu. Ali, da le i je u pitanju samo puko prilagođavanje ili znak da gubite identitet, zapitali su se na ljudi na Reditu i pokrenuli prilično žestoku raspravu.
Obično pitanje jedne žene iz kontinentalnog dela Hrvatske, koja već nekoliko godina živi na moru, otvorilo je staru, ali uvek aktuelnu temu: šta se dešava sa našim govorom kada promenimo mesto stanovanja? U svojoj objavi na popularnoj platformi Redit, korisnica je opisala svoju dilemu.
"Meni je to suludo"
Dok se ona čvrsto drži svog govora i dijalekta, njena prijateljica se menja poput kameleona - čim se preselila na more, prešla je na ikavicu i lokalni rečnik, a u razgovoru s nekim iz Srbije bez problema koristi ekavicu.
"Meni je to malo suludo", napisala je autorka, dodajući da joj je rečeno kako je preuzimanje govora mesta u koje si se doselio zapravo znak poštovanja. "Meni je to potpuno neprirodno", zaključila je i pokrenula lavinu komentara.
Komentatori su se brzo podelili u dva tabora. S jedne strane su "čuvari identiteta", koji se ponosno drže svog nasleđa. "Govoriću ikavicom dok ne umrem", poručio je jedan Dalmatinac, dok je drugi dodao: "Ne dam svoj šokački ni za šta". Mnogi smatraju da je namerno menjanje naglaska neprirodno i neprijatno, te da autentičnost nema cenu. "Nema tog poštovanja koje bi me nateralo da počnem da govorim kao Zagrepčani", bio je odlučan jedan student iz Dalmacije u Zagrebu.
"Cenim ljude koji ne menjaju naglasak"
S druge strane su oni koji se prilagođavaju, često nesvesno. "Ja se automatski prilagođavam", priznala je jedna korisnica, dok je druga objasnila da jednostavno počne da govori kao ljudi s kojima se druži. Takvo ponašanje, koje neki u šali nazivaju "beskičmenjaštvom", lingvisti objašnjavaju kao "code-switching" ili teoriju komunikacione akomodacije. Reč je o prirodnoj pojavi gde osoba, svesno ili nesvesno, menja svoj govor kako bi smanjila socijalnu distancu i izgradila odnos sa sagovornikom.
Rasprava je otkrila i zanimljivu dinamiku među dijalektima. Više korisnika istaklo je da se dalmatinski govor, zbog popularnosti u muzici i turizmu, često doživljava kao "simpatičan" i "zarazan", pa ga je lakše usvojiti. S druge strane, govornici kajkavskog narječja požalili su se da se često osećaju posramljeno zbog svog govora.
"Meni, recimo, jako smeta što se kajkavci prilagođavaju, i cenim Dalmatince koji to ne rade", napisao je jedan korisnik, dodajući da mnogi kajkavci namerno prelaze na standardni jezik jer se boje da će zvučati "seljački". Druga korisnica podelila je iskustvo prijateljice iz Čakovca koju je profesorka na fakultetu ukorila zbog načina govora, dok, kako kaže, "nikada nije čula da je neko Dalmatinca ukorio zbog naglaska".
