Baka Vasilina živi sama u staroj planinskoj kući iz 1824. godine, potpuno odvojena od savremenog sveta
Svaki njen dan je ispunjen teškim fizičkim radom i samoćom, bez ikakvih savremenih pogodnosti
Baka Vasilina jedna je od poslednjih žena koje žive gotovo potpuno odsečene od modernog sveta. Njen dom je stara planinska kuća, a svaki dan počinje radom koji ne poznaje penziju. U vremenu u kojem mnogi ne mogu da zamisle dan bez mobilnog telefona, prodavnice iza ugla, centralnog grejanja i automobila, priča 94-godišnje bake Vasiline zvuči kao prizor iz nekog drugog veka.
Ona živi sama, daleko od civilizacije, u staroj planinskoj kući sagrađenoj davne 1824. godine. Njen život prikazan je u dokumentarnom videu objavljenom na Jutjub kanalu "Life On Top". Video je za samo dva meseca prikupio milione pregleda, a gledaoce je posebno dirnula jednostavnost i tiha snaga žene koja u desetoj deceniji života i dalje svakodnevno radi ono što mnogi ne bi mogli ni u najboljim godinama.
Živi most prema prošlosti
Vasilinin dom nije moderna vikendica u planini, već istorijska planinska koliba iz 1824. godine. U opisu videa navodi se da je ona "živi most prema prošlosti", žena koja i dalje živi u skladu s prirodom dok svet ispod nje juri ka budućnosti. U takvom životu nema mnogo prostora za romantizovanje.
Svaki dan zahteva fizičku snagu, strpljenje i naviku na samoću. Drva moraju da se pripreme, kuća da se održava, hrana da se obezbedi, a hladnoća da se izdrži. Ono što bi nekome danas bila avantura za vikend, Vasilini je svakodnevica.
Nema luksuza, ali ima mir
Njen svet je tih, spor i težak. Tu nema žurbe, ali nema ni pogodnosti na koje se savremeni čovek oslanja bez razmišljanja. Nema brzog odlaska u supermarket. Nema jednostavnog poziva majstoru kada nešto pukne. Nema rutine u kojoj se pritisne prekidač, naruči dostava i sve se reši za nekoliko minuta.
U planini sve mora da se uradi sopstvenim rukama. Upravo zato njena priča toliko snažno pogađa gledaoce. Ona ne govori velikim rečima o otpornosti, skromnosti i zahvalnosti – ona ih živi. Vasilina pripada generaciji koja nije odrasla s idejom da život mora biti lak. Takvi ljudi nisu imali izbor između komfora i "sporijeg života". Njihov svet bio je rad, zemlja, kuća, vatra, hrana i porodica.
Milioni su zastali pred istim prizorom
Danas, kada se o jednostavnom životu često govori kao o trendu, njen primer pokazuje šta takav život zaista znači. To nije estetski uređena kuhinja, šolja čaja uz prozor i nekoliko fotografija za društvene mreže. To je buđenje u hladnoj kući. To su ruke koje i u 94. godini moraju da rade.
Ipak, u njenom držanju ima nečega što gledaoci prepoznaju: dostojanstva. Video o Vasilini posebno je odjeknuo jer prikazuje život koji gotovo nestaje. Jutjub podaci navode da je film u kratkom vremenu skupio oko 3,8 miliona pregleda, što pokazuje koliko snažno ovakve priče privlače ljude koji žive potpuno drugačije živote.
Vasilina ne deluje kao neko ko traži sažaljenje. Više kao neko ko je život prihvatio onakvim kakav jeste. Život daleko od civilizacije često se spolja opisuje kao usamljen. Međutim, u Vasilininom slučaju samoća ne izgleda nužno kao praznina. Ona je okružena stvarima koje imaju smisao: kućom, prirodom, poslom, sećanjima i ritmom koji traje decenijama.
Nije svakome život bajka
Ipak, teško je ne osetiti težinu njene svakodnevice. U tim godinama mnogi zavise od tuđe pomoći, dok ona i dalje nosi teret života u planini. Svaka zima, svaki odlazak po drva, svaka priprema hrane i svaki dan bez blizine civilizacije podsećaju da njen život nije bajka. Vasilinina priča ne poziva nužno na bekstvo iz grada niti na idealizovanje siromaštva ili izolacije.
Ona pre svega podseća koliko su se ljudske potrebe promenile. Nekada je bilo važno imati krov, vatru, hranu i mir. Danas mnogi imaju sve to, ali se i dalje osećaju iscrpljeno. Zato se ovakve priče toliko dele. One ne nude jednostavan odgovor, ali postavljaju neprijatno pitanje: da li smo toliko napredovali da smo zaboravili ono osnovno?
U kući staroj više od 200 godina, na mestu gde vreme deluje sporije, 94-godišnja Vasilina živi život koji većina ljudi ne bi mogla da izdrži ni nekoliko dana. A upravo zato njena tiha svakodnevica deluje snažnije od bilo kakvog govora o hrabrosti.
(Dnevno.hr)
