Dvojezična (srpsko-engleska) monografija “Marko Čelebonović” u izdanju Galerije RIMA, koju potpisuje petoro autora - Ješa Denegri, Lidija Merenik, Ana Bogdanović (koja je za svoj tekst u ovoj knjizi dobila nagradu “Lazar Trifunović”), Nevena Martinović i Sofija Milenković, slovi za dosad najsveobuhvatniju publikaciju posvećenu životu i stvaralaštvu velikog slikara Marka Čelebonovića(1902-1986).
Na 636 strana luksuznog izdanja uz studije koje donose nova kritička razmatranja različitih delova Čelebonovićevog opusa, monografija sadrži preko četiri stotine katalogiziranih i reprodukovanih slika i radova na papiru iz različitih izvora - porodične zaostavštine, najznačajnijih muzejskih zbirki, privatnih kolekcija.
Nevena Martinović piše o njegovim impresivnim pastelima, Ana Bogdanović o pogledu predmeta u slikarstvu Marka Čelebonovića a Sofija Milenković (“Tri porodice Marka Čelebonovića) zapaža da u šest decenija dugom stvaralaštvu tog velikog slikara (od davdesetih do osamdesetih godina 20. veka) četvrta decenija predstavlja ključni period u kojem je uspostavio temelje svoje umetnosti, podseća da je u intervjuima govorio da je fokus njegovih preokupacija bio prostor, i citira njegove reči: ”U većini mojih slika postoji transpozicija onog što je vidljivo u nešto što odgovara osećanju svečanog. Svečanost je sam život. Svečanost nije slavlje.”
Na tridesetak stranica pri kraju knjige data je umetnikova biografija koja počinje podatkom da je prezime Čelebonović jedinstveno u čitavom svetu, da potiče od jevrejskog prezima Čelebon kome je tek Markov otac, živeći u Beogradu, dodao nastavak “ović”. Rođen je u Beogradu 1902. u uglednoj i imućnoj porodice advokata Jakova Čelebonovića, po izbijanju Prvog svetskog rata školovanje nastavlja u inostranstvu - srednju školu pohađa u Atini i Švajcarskoj, studije ekonomije u Oksfordu, a pravo diplomira na Sorboni. Tokom studija u Parizu pohađa časove vajarstva kod Antoana Burdela na Akademiji “Grand Chaumièr”, da bi sticajem okolnosti sasvim samostalno počeo da se bavi slikarstvom. Od 1923. godine napušta Burdelove časove i slikarstvo bira za svoj životni poziv. Dve godine kasnije, nastanjuje se u Sen Tropeu, tada malom ribarskom mestu koje će postati njegova adresa stanovanja sve do kraja života. Prvu samostalnu izložbu priređuje u Parizu 1926, dok se u Beogradu samostalno predstavlja tek 1937. godine. Njegovo slikarstvo treće i četvrte decenije 20. veka svrstava se u same stubove srpskog međuratnog modernizma. Aktivno učestvuje u Drugom svetskom ratu kao komandant francuskog Pokreta otpora. Od 1947. do 1949. i od 1952. do 1960. radi kao profesor slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. U posleratnim decenijama Čelebonovićevo slikarstvo se menjalo potvrđujući njegov izvanredni slikarski talenat i vitalnost njegove stvaralačke ličnosti. Bio je na visokim funkcijama u Međunarodnom udruženju likovnih umetnosti pri Unesku, kao i udruženjima likovnih umetnika Srbije i Jugoslavije. Nakon penzionisanja, trajno se vraća u Sen Trope 1960. Prva velika retrospektivna izložba priređena mu je 1966. godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Bio je član SANU i nosilac najznačajnijih odlikovanja koje dodeljuju Jugoslavija, Francuska i Amerika, za zasluge u ratu i miru. Preminuo je u Sen Tropeu 1986.
Ješa Denegri u odeljku “Marko Čelebonović i paradigma umetnika kao progresivnog građanina”, piše: “Slučaj Čelebonovićeve umetničke paradigme višestruko je poučan: ukazuje na to da je umetnost uvek i prevashodno usud umetnika pojedinca, ali je ujedno i pokazatelj društvenog, ideološkog i političkog svesnog i nesvesnog istorijske epohe u kojoj nastaje, pri čemu je najbitniji uslov da to zaista jeste i mora da bude jedna neponovljivo individualna i visoko vredna umetnost”.
