Čovek na razmeđi preljube (ličnog) i terorizma (društvenog cunamija) osnovna je nit komada "Sudnji dan" Nila Labjuta, čija je premijera večeras (20.30) na sceni "Studio” Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Reč je o duodrami, radnja se dešava dan nakon 11. septembra i rušenja "bliznakinja" u Njujorku” 2001, a mlada rediteljka Jana Marić govoreći o likovima u komadu i napominje:ž
- Ima nešto arhetipsko u Labjutovim likovima - Ben je konzervativan muškarac, ima porodicu, decu, u pravim je godinama sve to stekao, ima poželjan posao za zapadnog belog muškarca njegovih godina. S druge strane, Ebi je liberalna žena, emancipovana, dominantnija, elokventnija od njega. Ona ruši jednu, ali zato učvršćuje drugu vrstu stereotipa - ambiciozne, superiorne, usamljene žene, sa svim zahtevima koje emancipovana žena ima da ispuni, i s tim da se nije ostvarila kao majka. Ali dodir ta dva sveta zapravo nije sudar različitih ljudi nego je priča o tome kako postoje dve strane u svakom čoveku, dva polariteta, i kako se taj dualizam u svakoj jedinki modeluje, pulsira. Napolju je “smak sveta” (katastrofa koja se odvija u Njujorku 11. septembra 2001) i pod takvim pritiskom otvaraju se velika pitanja. Naravno, to nije dovoljno da ih učini herojima. Ali je dovoljno da ih čini ljudima.
Dodaje potom da nije pogrešno osećati se nesigurno u današnjem svetu gde nema merila, vrednosnog sistema, repera, nikakvog autoriteta u odnosu na šta bi čovek merio svoje lične gestove, želje, promišljanja.
Aleksandra Janković, koja tumači Ebi, istakla je da je komad vrlo zahtevan i da izvlači iz čoveka i ono zaboravljeno:
- Ono što je zaborav prekrio da bi nas spasao, ali zaborava zapravo nema. Jer ćelije, mišići, kosti - sve pamte.
Govoreći o radu na predstavi i o svojoj ulozi, Milan Marić, između ostalog, napominje:
- Otvara se pitanje kada mi postajemo teroristi prema najbližima. Kada i kako naše avione zakucavamo u njihova bića, rušeći ih.
Scenografiju potpisuje Marija Kalabić, kostimografiju Marija Marković Milojev, a muziku Božidar Obradinović.