Imamo toliko darovitih mladih ljudi koji su pametni i otvoreni prema svetu, ali ova država nema šta da im ponudi, kaže Irina Dečermić, naša poznata pijanistkinja.
Nakon školovanja i života u Francuskoj, Irina se 2000. vratila u Srbiju. Na pitanje kako joj se čini život ovde i tamo, pre svega iz ugla umetnika, odgovara:
- Ne može da se poredi. Razlika je zastrašujuća. Velika je šteta, jer imamo toliko darovitih mladih ljudi koji su pametni i otvoreni prema svetu, ali ova država nema šta da im ponudi. U Rumuniji i Bugarskoj je drugačije, oni imaju tradiciju koju neguju, na koju se oslanjaju i nijedan sistem nije uspeo to da im zatre, što se kod nas vrlo uspešno desilo. Život mojih roditelja (Irinin otac je bio čuveni glumac Stojan Dečermić – prim. nov.) ne može da se poredi sa ovim životom danas što se kulture tiče. Suze mi idu na oči kad vidim koliko su naša deca talentovana a nemaju ni gde da sviraju ni na čemu da sviraju niti publiku koja će da ih sluša - kaže umetnica.
Ona napominje da "nije publika kada dođe par zvezda pa se nakrca Kolarac", i podseća da su česti koncerti fantastičnih mladih muzičara na kojima ne bude više od 50 ljudi.
- Kada u Engleskoj ili Francuskoj kažete da se bavite muzikom, ljudima se ozare lica, njima to nešto znači. Kada to kažete ovde, ljudi kao da vas žale, u stilu "šta ti bi?". Naša deca vežbaju po 10 sati dnevno i onda nema ko da ih čuje. Niti mogu da žive od toga niti imaju publiku. A i dalje vežbaju i vole to. Ja im se divim. To je taj kvalitet koji naša nacija poseduje - zaključuje Irina, koja već ima u planu i sledeći projekat: dugometražni dokumentarni film "U potrazi za Mocartom", koji bi se upravo bavio ovim mladim talentima u Srbiji.
A njen novi multimedijalni poduhvat "Smrt i ljubav" premijerno će biti izveden večeras (20) na sceni Bitef teatra.
- To je muzičko-vizuelni triptih posvećen sudbini žena iz tri različita veka: 18, 19. i 20. Sve tri predstavljaju arhetipski lik žene, ali se istovremeno bore da razbiju sliku o tome ko je žena i šta je žena - objašnjava Irina.
Ona će kroz muziku, recitovanje, glumu i prateći video-rad interpretirati tri balade: "Lenoru" G. A. Birgera, "La Belle Dame Sans Merci" Džona Kitsa i "Na crvenom konju" Marine Cvetajeve.
Lenora je predstavnica 18. veka, vremena kada je ženama glavna aktivnost bila da budu supruge i verenice koje čekaju svoje voljene iz ratova.
- Lenora se ipak suprotstavlja i ne prihvata taj nametnuti poredak. Ona želi da bude slobodna da izabere svoju sudbinu, a onda za taj svoj izbor i slobodu plaća cenu: na kraju se odriče i boga zarad ljubavi; spremnija je da ode i u pakao sa svojim voljenim ako treba nego u raj – navodi Dečermićeva.
Specijalno za ovaj komad baladu je na srpski prevela Spomenka Kranjčević. Muzička pratnja biće istoimena melodrama Franca Lista, kompozicija za naratora i pijanistu.
- Melodrama ne u modernom kontekstu reči već u kontekstu 19. veka, što je podrazumevalo melodiju i dramu. List je napisao kompoziciju za naratora i pijanistu ali ja sam poželela da to ide iz jednog izvora, da bude bliže pozorišnom činu. Usudila sam se da sviram i govorim u isto vreme, što je nalik žongliranju jer su govorna aparatura i ruke povezani, a ovde treba da budu nezavisni - napominje Irina.
Druga balada je poznato romantičarsko delo Džona Kitsa iz 19. veka "Lepa dama bez milosti" (La Belle Dame Sans Merci).
- Tu se postavljaju razna pitanja ko je ona i šta sve predstavlja. Obavijena je velikim velom misterije. Postoji niz interpretacija i mogućnosti ko je zapravo ta mlada, nežna, krhka devojka koja tako bosonoga hoda i očarava viteze, ratnike i kraljeve. Možda simboliše efemernost ljubavi, slobodu izbora da voli samo jedan dan, a ne da bude nečija zauvek. Da bude slobodna i ničija - ovako je opisuje Irina Dečermić.
Inspirisan ovom baladom, ruski kompozitor Valentin Silvestrov napisao je komad za klavir i glas.
- On je u svom opusu "Tihe pesme" obradio niz ruskih pesnika, ali i Kitsovu baladu kao jedinu koja nije iz ruske poezije. Kao što mu i naslov kaže, pesme se izgovaraju u pijanisimu, veoma tiho, praktično se šapuće - ističe pijanistkinja.
Marina Cvetajeva autorka je autobiografske balade "Na crvenom konju".
- Marina se bavi samoanalizom, preispituje se ko je i šta je, zašto je drugačija od drugih, šta znači biti žena pesnik i kakve to žrtve podrazumeva, da li zbog toga morate da se odreknete svog ženskog bića ne biste li ostali upamćeni. Ova balada bavi se i snovima i natprirodnim moćima. Pošto je dosta zahtevna u smislu da je vrlo intimna, ne bi bilo izvodljivo i da sviram i da govorim pa će ona biti više glumački poduhvat - poručuje Irina. Ona dodaje da je iz čudnih razloga više od pola Marinine balade u prepevu Danila Kiša bilo cenzurisano, pa je celu pesmu za ovu priliku prevela pesnikinja i prevodilac Zlata Kocić.
Video-rad prati sve tri balade ali Marina Cvetajeva je bila inspiracija za njega. Irina ga je uradila uz pomoć Srđana Crnjanskog.
- Za Marinu sam stalno imala neke slike koje sam želela da podelim, jer nekad ne možete da uspete za tih dvadesetak minuta, koliko se pesma govori, da dočarate sve što osećate u sebi, što ta balada treba još da ima. Ona je tako veličanstvena i bogata tako da me to na neki način nateralo da pokušam i vizuelno da je dočaram. Za Lenoru mi je bio najveći problem, godinu dana sam tražila rešenje. Ona je sva uzburkana – kaže Irina.
U svom nastupu Dečermićeva će obraditi žene iz 18, 19. i 20. veka. A gde je mesto ženi u 21. veku, pitamo je.
- Mislim da bi i dalje svaka od nas apsolutno mogla da se prepozna u sve tri junakinje. Naše majke i bake su nam kroz istoriju omogućile da možemo da se bavimo ovim čime se bavimo i shvatamo koliko smo napredovale i emancipovale se, ali u emotivnom smislu mislim da imamo ista pitanja, da ne kažem probleme. Muško-ženski odnosi su potpuno isti da je to fascinantno. Možda to i jeste nepromenljivo, možda je to nešto onostrano što nas privlači i što nam je nepoznato, a želimo da ga dosegnemo kroz ljubav, nešto što nam uliva neku strepnju s jedne strane, a sa druge strane sigurnost da ipak nismo ovde samo da bismo malo potrajali nego da ćemo trajati i dalje od toga - ocenjuje Dečermićeva.