Kristofer Nolan okupio je impozantnu glumačku ekipu za svoj film 'Odiseja'.
Najavljen je izbor Lupiti Njong'o za ulogu Jelene Trojanske, izazvavši različite reakcije.
Kristofer Nolan je za svoj film Odiseja skupio neverovatnu glumačku ekipu - Met Dejmon, En Hatavej, Zendaja, Tom Holand, Šarliz Teron... Znalo se da će u filmu igrati i Lupiti Njong'o, ali ne i koji tačno lik. Zato je mnoge iznenadilo kada je potvrđeno da će upravo ona tumačiti Jelenu Trojansku.
Prvi koji je negativno reagovao, a onda pokrenuo i čitavu lavinu na društvenim mrežama je Ilon Mask. On je kritikovao izbor glumaca Kristofera Nolana u predstojećem filmu Odiseja, tvrdeći da je reditelj "izgubio integritet" zato što je crnu glumica, izabrana za ulogu Jelene Trojanske.
Da li je Jelena bila crna ili ne
Mask je dodatno pojačao objavu na društvenim mrežama u kojoj se tvrdi da bi izbor glumaca trebalo da odražava tradicionalne prikaze Helene, koja se u prevodima često opisuje kao svetle puti i plave kose. Ipak, ovakav kasting je izazvao širu kontroverzu u medijima i na internetu, dok pristalice brane kreativnu slobodu u adaptaciji Homerovog mitološkog epa.
Kritičari smatraju da ovaj izbor Kristofera Nolana odstupa od uobičajenih očekivanja i potkopava istorijsku ili klasičnu autentičnost, dok su neki fanovi koristili podsmeh i mimove, poput "Helen of DeTROYt", kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo. Drugi naglašavaju da je Odiseja mitološka pripovest, što znači da kasting ne mora da se striktno drži doslovnih istorijskih osobina.
Dodatna pažnja usmerena je i na druge kasting odluke, uključujući angažovanje glumaca van tradicionalnog grčkog ili mediteranskog porekla, što je pokrenulo raspravu o ravnoteži između raznolikosti, umetničke vizije i kulturne vernosti. Branitelji ovih odluka insistiraju da talenat i pripovedanje imaju prednost nad rasnim ili etničkim očekivanjima.
Ova kontroverza ukazuje na stalne tenzije u filmskoj industriji u vezi sa reprezentacijom, adaptacijom klasičnih dela i očekivanjima publike, pokazujući da čak i mitologija može zapaliti savremene kulturne debate kada se tumači za globalnu publiku.
Istorijske činjenice o Jeleni Trojanskoj: mit, izvori i granice tumačenja
Kontroverze oko savremenih filmskih adaptacija antičkih dela ponovo su otvorile staro pitanje: šta se zapravo zna o izgledu Jelene Trojanske i da li se on može tumačiti van okvira antičke tradicije? Jelena Trojanska (Helen of Troy) nije istorijska ličnost. Ona je mitološki lik iz starogrčke književnosti, prvenstveno poznata iz epova koji se pripisuju Homeru, Ilijada i Odiseja. Ne postoje biografski zapisi, grobnice, DNK dokazi ili savremeni istorijski izvori koji bi potvrdili da je Jelena ikada postojala kao stvarna osoba.
Najkonkretniji uvid u to kako su sami antički Grci zamišljali Jelenu dolazi iz umetnosti. Sačuvani prikazi na grčkim vazama, reljefima i skulpturama iz perioda od 8. do 4. veka pre nove ere dosledno prikazuju Jelenu sa crtama lica i tenom tipičnim za egejski i širi mediteranski prostor. U dostupnoj antičkoj umetnosti ne postoje prikazi Jelene sa fizičkim karakteristikama koje bi upućivale na subsaharsko afričko poreklo. Ovo ne predstavlja vrednosni sud, već konstatuje stanje sačuvanih izvora.
Postoje li dokazi da je Jelena bila crna?
Kratak odgovor klasične nauke glasi – ne. Ne postoje književni, arheološki ni umetnički dokazi koji bi podržali tvrdnju da je Jelena Trojanska bila crna u savremenom rasnom značenju tog pojma. Takva tumačenja pojavljuju se isključivo u modernim reinterpretacijama i nemaju uporište u antičkim izvorima.
Ono što se sa sigurnošću može reći jeste sledeće: Jelena Trojanska je mitološki lik, zamišljen unutar grčkog kulturnog i umetničkog sveta.