Elektronski život
Nema ničeg novog u činjenici da je nemačka scena jedina evropska scena koja je rokenrolu i srodnim formama kontinuirano davala doprinos potpuno nezavisno od anglosaksonskih obrazaca. Ne samo to: uspela je da obezbedi povratnu liniju uticaja, kojom su proizvodi originalne nemačke inteligencije, invencije i kreativnosti ubrizgavani u žile britanskih, američkih i svetskih eksperimentatora, ali i mejnstrim autora i izvođača. I u tom smislu, „Kraftwerk“, „Tangerine Dream“, „Deutsch Amerikanische Freundshaft“ i Klaus Šulce imena su koja bi svakako trebalo da budu ispisana najvećim i najblistavijim slovima. Svojim gargantuovskim opusom Šulce, jer o njemu je ovde reč, stoji po strani od bilo koje druge muzičke ličnosti. Njegova karijera, duga četiri decenije, započela je prebacivanjem sa instrumenta na instrument. Najpre se zainteresovao za gitaru, da bi posle šest godina istraživanja muzike bendova poput „Shadows“ i „Spotnicks“, prešao na bubnjeve.