Ako postoji voće koje je neraskidivo povezano sa srpskom tradicijom i opstankom srpskog seljaka, to je bez ikakve sumnje – šljiva. Dugo je važila i za svojevrsno merilo domaće poljoprivrede, a među brojnim sortama koje su se gajile u Srbiji, posebno mesto zauzima požegača, u narodu poznatija kao madžarka ili bistrica.
Decenijama je vladala domaćim voćnjacima, a njeni plodovi završavali su u kazanima za rakiju ili su se od njih u mnogim srpskim domaćinstvima kuvali specijaliteti poput pekmeza.
Ipak, vremena se menjaju, a put od stabla i voćnjaka pa do trpeze za ovu sortu danas je teži nego ikada. Iako daje vrhunske proizvode, madžarka se danas suočava sa ozbiljnim problemima koji prete da je potpuno potisnu iz domaćih zasada.
Mali plod koji krije izuzetnu slast
Iako sitnijeg ploda, sa svega 15 do 17 grama, madžarka je lako prepoznatljiva po elipsoidnom obliku i tamnoplavoj boji. Njeno zlatnožuto meso je čvrsto i veoma sočno, sa izraženom slatkoćom i blagom kiselošću koja zaokružuje ukus. Uz to, madžarka je i tzv. cepača, što znači da se koštica sa lakoćom odvaja od mesa ploda, a to je velika prednost u industrijskoj, ali i domaćoj preradi.
Ova šljiva sazreva kasno, krajem avgusta i tokom prve polovine septembra, “služeći” se tako poslednjim zracima letnjeg sunca. Ali i pored svega toga nije laka za gajenje jer traži duboku i plodnu zemlju koja ujedno drži vlagu. Svaki poljoprivrednik koji ju je gajio dobro zna koliko pažnje zahteva. Preskočena rezidba ili đubrenje mogu se odraziti na neravnomeran rod – jedne godine će grane biti prepune plodova, dok sledeće rod može potpuno izostati.
Kako je šarka opustošila srpske šljivike
Ipak, madžarka ima i svoju slabu tačku. Veoma je osetljiva na virus šarke šljive, za koji ne postoji lek. Njega najčešće prenose lisne vaši, a zaražena stabla daju plodove koji mogu prerano da opadaju i imaju znatno manje šećera. Zbog toga često nisu pogodni ni za rakiju ni za džem.
Širenje ovog virusa ostavilo je ozbiljne posledice na domaće šljivike. Voćari su bili prinuđeni da krče zaražene zasade, pa su površine pod madžarkom tokom nekoliko decenija značajno smanjene. Kao njena alternativa, u voćnjacima su se pojavile sorte poput čačanske lepotice, čačanske rodne, pa i nemačkog stenleja, ali je nakon toliko godina jasno da nijedna od njih nije mogla da zameni madžarku.
Tajna prave prepečenice i starinskog pekmeza
Razlog zbog kojeg je madžarka i danas toliko cenjena među onima koji je pamte ne krije se samo u ukusu. Njene osobine posebno dolaze do izražaja upravo prilikom prerade, zbog čega je voćari i tehnolozi smatraju jednom od najpogodnijih sorti za ove namene. Plod ima visok sadržaj suve materije, kao i skladan odnos šećera i kiselina, što je čini pogodnom za proizvodnju kvalitetne rakije, pekmeza i drugih prerađevina od šljive.
Kada ova šljiva dobro prevri i prođe kroz srpski kazan, nakon čega odstoji u buretu, dobija se napitak koji lako može da parira bilo kom skupocenom alkoholnom piću u svetu.
Što se tiče pekmeza, priča je ista – domaćice su ga kuvale satima, a njihov tajni sastojak nije ni postojao. Pravilo je bilo da se šećer ne dodaje, jer je madžarka davala svu potrebnu gustinu i slatkoću.
Šanse da kraljica ponovo zauzme svoj presto
Ono što je svojstveno srpskom poljoprivredniku je da ne odustaje, stoga danas domaćini i dalje veruju da će ovu kraljicu voća vratiti na presto. Posao u koji su se upustili je sve samo ne lak, jer zahteva da se nove sadnice koje nisu bile izložene virusu gaje na mestima koja su izolovana i dobro očuvana, kako bi stabla što duže opstala. Takav poduhvat zahteva mnogo strpljenja i ulaganja, ali kvalitet plodova madžarke pokazuje da sav trud uložen u njen povratak i te kako ima smisla.
Da bi stare sorte poput madžarke nastavile da žive u našim voćnjacima, važna je i podrška poljoprivrednicima koji ih neguju i održavaju. Sa tim ciljem je na 15. NLB Organic konkursu pokrenuta posebna kategorija „Čuvari starih sorti“, uz nagradni fond od 500.000 dinara.
Ovim konkursom odaje se priznanje viziji i trudu onih koji čuvaju autentične vrednosti našeg podneblja, a tokom prethodnih 14 godina konkurs je podržao više od 50 održivih ideja.
Prijave za ovogodišnji konkurs su završene, stručni žiri bira najbolje projekte, a pobednici će biti predstavljeni do kraja oktobra 2026.
