Sve više zemalja povlači zlato iz stranih trezora u domovinu, uključujući i Srbiju, jačajući tako bezbednost i dostupnost rezervi
Stručnjaci smatraju da ove promene predstavljaju duboku strukturnu transformaciju međunarodnog finansijskog sistema i da će zlato ostati ključna strateška imovina
U jeku globalne geopolitičke nestabilnosti i ekonomskih potresa, 2026. godina se nametnula kao istorijska prekretnica u svetskoj monetarnoj politici. Dok su decenijama američki dolar i obveznice bili neprikosnoveni temelj deviznih rezervi, zlato je takođe konačno dobilo na značaju. Samo u prvom kvartalu 2026. godine, centralne banke su kupile neto 244 tone zlata, što je najviši kvartalni iznos u godinu dana.
Predsednik nadzornog odbora Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica, Zoran Popović ocenjuje da ovakav globalni zaokret nije iznenađenje, već logičan odgovor na rastuću neizvesnost.
„Kupovina zlata danas predstavlja odgovornu politiku svake države, jer zlato i dalje ostaje jedan od retkih instrumenata koji dugoročno čuva vrednost, bez obzira na inflaciju i geopolitičke potrese. Vidimo jasan trend da centralne banke poslednjih godina kupuju i do tri puta više zlata nego ranije, upravo sa ciljem zaštite svojih valuta i stabilnosti monetarnog sistema“, ističe Popović.
On dodaje da se ista logika prenosi i na privatne investitore, ali kroz drugačije mehanizme.
„Za razliku od fizičkog zlata koje nosi troškove čuvanja i logistike, investicioni fondovi omogućavaju građanima da učestvuju u rastu cene zlata na jednostavniji i efikasniji način. Kroz fond, investicija direktno prati tržišnu vrednost zlata, ali je istovremeno deo šire strategije raspodele kapitala na više klasa imovine, od obveznica i akcija do nekretnina“, objašnjava on.
Njihov Vista Rica Origin inače je jedini pravi robni fond u Srbiji, sa investicionom strategijom koja obuhvata sve klase robe, od plemenitih metala i energenata, do poljoprivrednih proizvoda i industrijskog materijala, odnosno proizvode na kojima se zasniva globalna ekonomija, kojima se trguje na berzama - a upravo je zlato metal koji je uvek "hit".
Evo ključnih razloga koji stoje iza ovog masovnog strateškog zaokreta ka plemenitom metalu:
Geopolitički štit i de-dolarizacija
Jedan od najsnažnijih motiva za kupovinu zlata je želja za smanjenjem zavisnosti od američkog dolara, proces poznat kao de-dolarizacija. Prekretnica se dogodila u martu 2022. godine, kada je Zapad zamrzao oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi. Ovaj potez poslao je jasnu poruku centralnim bankama širom sveta: imovina u stranim valutama nije imuna na političke odluke i sankcije.
Za razliku od valuta, zlato je neutralna imovina koja nema emitenta, nema centralnog čuvara i ne može biti blokirana diplomatskom notom. Zemlje poput Kine, Indije i Turske predvode ovaj trend, tretirajući zlato kao instrument zaštite od eksternih političkih rizika i jurisdikcija stranih vlada.
Zaštita od inflacije i fiskalna nesigurnost
U uslovima visoke inflacije i rastućih javnih dugova zapadnih ekonomija, zlato ostaje tradicionalni instrument koji čuva vrednost. Goldman Sachs procenjuje da će zlato dostići cenu od 5.400 dolara po unci do kraja 2026. godine, podstaknuto kontinuiranom potražnjom centralnih banaka i očekivanim smanjenjem kamatnih stopa od strane američkih Federalnih rezervi.
Rastući fiskalni deficiti, posebno u SAD gde se očekuje da će neto isplate kamata na savezni dug ove godine prvi put premašiti bilion dolara, dodatno motivišu banke da diversifikuju svoje rezerve dalje od tradicionalnog duga.
Talas repatrijacije: Zlato se vraća kući
Paralelno sa kupovinom, primetan je i snažan trend repatrijacije zlata, odnosno povlačenja poluga iz stranih trezora poput onih u Londonu ili Njujorku i njihovog vraćanja u domaće sefove.
Francuska je u aprilu 2026. tiho povukla 129 tona zlata iz trezora u SAD.
Poljska je postala jedan od najagresivnijih kupaca, sa rezervama koje su dostigle 570 tona, što je više nego što drži Evropska centralna banka.
Srbija je takođe sledila ovaj trend, vraćajući svih 13 tona zlata iz inostranstva u svoje trezore još 2021. godine, dok se trenutno radi na povlačenju preostalih 5 tona kupljenih u inostranstvu prošle godine.
Narodna banka Srbije istakla je u svojim saopštenjima da vraćanje zlata u zemlju povećava raspoloživost i sigurnost rezervi u periodima krize i neizvesnosti.
Zlato kao izvor likvidnosti u krizama
Dok jedne zemlje akumuliraju zlato kao dugoročni štit, druge ga koriste kao izvor hitne likvidnosti. U prvom kvartalu 2026. godine, Turska i Rusija su bile među najvećim prodavcima zlata. Turska je prodala deo rezervi kako bi podržala svoju valutu i zadovoljila domaću potražnju, dok je Rusija koristila zlato za finansiranje budžetskog deficita usled ratnih troškova. Ovo samo potvrđuje ulogu zlata kao poslednje linije odbrane kojoj države pribegavaju kada su drugi finansijski kanali iscrpljeni.
Stručnjaci ocenjuju da trenutna kretanja nisu samo statistička fluktuacija, već duboka strukturna promena globalnog finansijskog sistema. Sve dok geopolitičke tenzije ostaju visoke i dok postoji rizik od finansijskih sankcija, centralne banke će nastaviti da zlato tretiraju kao najsigurniju luku za svoj kapital.
Kako navode stručnjaci koji prate tržište, pitanje više nije da li će zlato ostati strateška imovina, već ko će sledeći ubrzati kupovinu.
