U 1990. godini udeo uglja bio je preko 33%, ali od tada beleži kontinuiran pad.
Kameni ugalj činio je 3,7%, a lignit 5,5% ukupne proizvodnje struje.
Udeo uglja u ukupnoj proizvodnji električne energije u Evropskoj uniji pao je prošle godine na rekordno niskih 9,2 odsto, objavio je danas Evrostat.
Od ukupne proizvodnje, kameni ugalj činio je 3,7 odsto, odnosno 105.601 gigavat-sat (GWh) proizvedene električne energije, dok je lignit imao udeo od 5,5 odsto, odnosno 154.186 GWh.
Ako se osvrnemo na statistiku iz dužeg vremenskom perioda, vidimo da je u 1990. godini udeo uglja u proizvodnji električne energije bio veći od 33 odsto.
Do 2000. godine njegov udeo pao je na 30,4 odsto, nakon čega je dugoročni trend nastavljen, uz kratkotrajne prekide tokom 20112012. i 20212022. godine.
U 1990. kameni ugalj je bio drugi, a lignit treći najveći izvor električne energije u EU, sa udelima od 19,8 odsto i 15,3 odsto.
Do 2025. godine pali su na sedmo i šesto mesto, iza nuklearne energije, prirodnog gasa i obnovljivih izvora.
Pad proizvodnje električne energije iz uglja prati i smanjenje njegove potrošnje.
Potrošnja kamenog uglja u EU procenjuje se na samo 107 miliona tona u 2025, dok je potrošnja lignita iznosila oko 184 miliona tona, što su novi istorijski minimumi za obe vrste uglja.
Proces potpunog napuštanja uglja nastavlja se i u pojedinim državama članicama Evropske unije.
Portugalija je 2021. godine prestala da koristi kameni ugalj za proizvodnju električne energije, dok je Slovačka 2024. obustavila proizvodnju lignita.
U Evropskoj uniji sada samo još osam država članica proizvodi lignit, napominje Evrostat na svojoj veb stranici.
(Tanjug)
