Na hrvatskom tržištu nekretnina primećuje se oprez građana zbog mera centralne banke i smanjenog apetita za dugoročne rizike
Dugoročno gledano, ključni rizici su ekološki: ekstremni vremenski uslovi, gubitak biodiverziteta i kolaps ekosistema
Nova godina je počela, a ključni koncept, izgleda, nije se promenio. „Rizik“ je ono što zaokuplja našu svakodnevicu i što postepeno postaje jedan od ključnih faktora na tržištima.
Prema predviđanjima Svetskog ekonomskog foruma, objavljenim u njihovom Izveštaju o globalnim rizicima za 2026. godinu, možemo očekivati da ćemo se kratkoročno, u naredne dve godine, uglavnom susresti sa geopolitičkim rizicima, širenjem dezinformacija i društvenom polarizacijom. Naravno, identifikacija ovih rizika nije iznenađenje.
Čini se da do sada nijedan od ova tri najistaknutija rizika ne utiče previše na tržišta kapitala, barem sudeći po početku godine. Optimistični investitori i dalje uglavnom podižu cene, a nivoi likvidnosti su solidni.
Znaci upozorenja
U Hrvatskoj, nedavno smanjen broj kupoprodajnih transakcija na tržištu nekretnina pokazuje da su građani malo oprezniji, a mere Hrvatske narodne banke, usmerene na ograničavanje zaduženosti građana, uzrokuju smanjen apetit za preuzimanje dugoročnih rizika.
Za one koji kupuju nekretnine gotovinom, nova turistička sezona je pred vratima. Sezona u kojoj ćemo tek videti koliku smo štetu naneli povećanjem cena u turizmu poslednjih godina, i možda konačno doneti neke dugoročne odluke. U nedavnoj anketi o turizmu u našoj zemlji koju je sproveo Ivica Brkljača na Arhivanalitici, prošao sam prilično loše.
Jer, iako sam ispravno pretpostavio da su turisti u Hrvatskoj zadovoljni i da se često vraćaju, nisam znao da je najveći broj turista dolazio u Hrvatsku sedam ili više puta (!). Nadam se da će ponovo doći i da barem neke od transakcija koje se obavljaju gotovinom neće pasti zbog visokih cena u potrošnji van pansiona i nedostatka sadržaja u domaćem turizmu.
Što se tiče dugoročnih rizika, onih koji će nas proganjati za deset godina, Svetski ekonomski forum predviđa da će tri glavna biti ekstremni vremenski uslovi, gubitak biodiverziteta i kolaps ekosistema. Drugim rečima, duboke, globalne promene u Zemljinim sistemima. Svi ključni rizici su stoga ekološki. Redovno ignorišemo ekološke probleme jer koga briga šta će se desiti za deset godina kada trenutno imamo više otvorenih međudržavnih sukoba.
Teško je fokusirati se na dugoročno kada izabrane vlade u brojnim zemljama i dalje rade na „demontaži“ demokratije kakvu smo poznavali i produbljuju polarizaciju među građanima pojedinačnih zemalja. A da ne pominjemo druge anomalije svakodnevnog života…
Manje ESG-a, više oružja
Kada tome dodamo sve veći broj lažnih vesti kojima smo svakodnevno bombardovani, ko još ima vremena da se bavi ESG-om. Čak se i politički diskurs u Evropi okrenuo od donedavno sveprisutnog ESG-a ka naoružanju, carinama i očuvanju prirodnih resursa za kratkoročni opstanak. Međutim, ne smemo zaboraviti da je linija života dugačka. Svako ko misli da dve godine nisu dovoljne, možda čak ni deset godina nije dovoljno, ali to deluje samo kao zgodan izgovor za ignorisanje problema, trebalo bi da zna ovo.
Jer, kako da ne razmišljamo o prilično verovatnoj perspektivi u kojoj za deset godina možda uopšte nećemo moći, na primer, da obezbedimo stan od poplave ili drugih prirodnih katastrofa. Ili ako, zbog globalnog zagrevanja, život na Mediteranu postane gotovo nemoguć u letnjim mesecima. Odgovorni pojedinci bi uvek trebalo da se fokusiraju na dugoročnu održivost. Zato je analiza hrvatskog turizma Ivice Brkljače – činjenice naspram percepcija – izuzetno važna.
Svetski ekonomski forum i stručnjaci koje je okupio upozoravaju nas da, uprkos trenutnoj buci u komunikacionim kanalima, moramo da gledamo mnogo dalje od naših svakodnevnih objava na društvenim mrežama. Realistični pogled na svet i dalje treba da bude osnova za naše dugoročne odluke.
(Blic Biznis/Poslovni dnevnik)
