Carine se polako osećaju u cenama: Šta izvršni direktori i svetski lideri zaista poručuju iz Davosa (FOTO)
Izvršni direktor Amazona, Andy Jassy, istakao je uticaj trgovinskih politika i veštačke inteligencije na globalnu ekonomiju i tržište rada
Carine postavljaju strukturne izazove u maloprodaji, potencijalno utičući na cene proizvoda i životni standard
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Postoji široko rasprostranjeno shvatanje da, kada je poremećaj vođen hirovima, on po pravilu podiže cene i dodatno otežava rešavanje političkih problema.
Kako je ove nedelje u Davosu počeo skup World Economic Forum, na videlo je izašao jaz između „duha dijaloga“ – zvanične teme sastanka – i onoga što se zaista izgovara naglas. Više od 60 šefova država prisustvuje godišnjem okupljanju, zajedno sa stotinama poslovnih lidera. Među njima je i Andy Jassy, izvršni direktor kompanije Amazon, čija tržišna vrednost od oko 2,5 biliona dolara i godišnji prihodi od 700 milijardi dolara prevazilaze ekonomije većine država.
Blic preporučuje
Kako se trgovinska politika preliva na potrošače
Govoreći za CNBC iz Davosa u utorak, Jassy je pažljivo opisao kako se trgovinska politika predsednika Donald Trumpa već odražava na potrošače. Kupci i dalje troše, rekao je, ali biraju jeftinije opcije, tragaju za popustima i „nešto su oprezniji kada je reč o skupljim diskrecionim proizvodima“, piše Quartz.
Amazon i njegovi prodavci trećih strana pokušali su da preduprede problem tako što su početkom 2025. unapred kupovali zalihe i skladištili robu, kako bi ublažili udar Trampovih carina. Ipak, Jassy je priznao da se „počinje primećivati kako se deo carina polako ugrađuje u cene“.
Carine kao strukturni, a ne privremeni problem
Pritisak izazvan carinama teško je apsorbovati u maloprodaji, sektoru sa niskim maržama. „Nemate beskonačno mnogo opcija“, rekao je Jassy, opisujući to kao strukturni izazov, a ne kao kratkoročni pritisak.
Drugim rečima, carine nisu apstraktan pojam – one imaju potencijal da utiču na cene miliona proizvoda i na milione prodavaca.
Veštačka inteligencija i tržište rada
Nekoliko trenutaka kasnije, Jassy je ukazao i na dugoročniji pomak koji se nadvija nad tržištem rada. Iako generativna veštačka inteligencija još nije „značajno“ zamenila radnike, ona sve više može da obavlja zadatke u programiranju, analitici i korisničkoj podršci, što znači da bi u narednim godinama za te poslove moglo biti potrebno manje ljudi.
„U narednih nekoliko godina mogu da zamislim da imamo manje zaposlenih nego ranije“, rekao je Jassy. „Radna mesta će vremenom biti pogođena onim što se dešava sa veštačkom inteligencijom.“ To se odnosi i na rutinske poslove i na takozvani „misaoni rad“.
Evropa i upozorenja iz prošlih šokova
Ako je Jassy govorio o neposrednim ekonomskim mehanizmima, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen osvetlila je širu sliku. U svom govoru u Davosu podsetila je na „Nixonov šok“ iz 1971. godine, kada je slom Bretton Woods sistema uzdrmao posleratni globalni poredak. Taj trenutak, rekla je, bio je lekcija o opasnostima prevelike zavisnosti – poruka koja danas ponovo zvuči aktuelno, uz implicitnu aluziju na povlačenje Bele kuće iz dugogodišnjih trgovinskih i diplomatskih normi.
Prošle godine su njena upozorenja dočekana sa skepticizmom. Ove godine, međutim, kako je navela, primećuje se pomak i „stvarni konsenzus“ da Evropa mora da smanji zavisnosti i fokusira se na ekonomsku samostalnost.
Nestabilnost kao ekonomski faktor
Davos se često predstavlja kao izvor novih uvida, iako je u praksi to mesto gde se status kvo izgovara nešto otvorenije, i dalje učtivo. Ali ta učtivost danas deluje napetije nego ikad.
Najmoćniji svetski rukovodioci imenuju posledice, ali ne i uzroke. Evropski lideri svoje poruke vezuju za šokove iz prošlosti, nazvane po američkim predsednicima. Svi govore o sistemskim poremećajima kao da su vremenska pojava, a ne rezultat konkretnih odluka i politika.
Poremećaji su oduvek bili deo ekonomskih promena i nisu svi destruktivni. Ipak, ono što izbija na površinu u Davosu jeste široko priznanje da, kada su poremećaji vođeni hirovima – a ne inovacijama ili nužnošću – oni po pravilu podižu cene, otežavaju rešavanje političkih problema i sužavaju izbor učesnicima na tržištu.
Kakvi god bili dugoročni ishodi, malo ko to opisuje kao vrstu poremećaja koja deluje stvaralački ili produktivno.