Pod vođstvom Si Đinpinga, kineska ekonomija je reformisana i fokusirana na domaće i obnovljive izvore energije, kao i proizvodnju električnih vozila
Kina je izgradila infrastrukturu za diversifikaciju uvoza energenata i značajno povećala rezerve sirove nafte, što je smanjilo njenu energetsku ranjivost
Dok se azijske zemlje bore s velikim problemima zbog zatvaranja Ormuskog moreuza nakon američko-izraelskog napada na Iran 28. februara, ispostavilo se da je naftni šok znatno manje pogodio Kinu.
Iako je i dalje najveći svetski uvoznik energije, Kina ima ogromne zalihe nafte. Uz snažne podsticaje za obnovljive izvore energije, Kina je pod vođstvom Si Đinpinga u međuvremenu izgradila industriju koja se uglavnom napaja domaćom energijom, često iz obnovljivih izvora, uz veliki udeo električnih automobila iz sopstvene proizvodnje.
Dok se Amerika pod Donaldom Trampom ponovo snažno okrenula fosilnim gorivima, ukidajući podsticaje za obnovljive izvore energije i električna vozila, Kina je napravila još jači zaokret ka zelenoj energiji. Kineski lider Si Đinping pokrenuo je veliku reformu kineske ekonomije s ciljem da je zaštiti od svetskih energetskih kriza.
Pokrenuti su ogromni projekti obnovljivih izvora energije vetra i sunca, uloženo je u sve dublje naftne bušotine i sklopljen niz sporazuma s trećim zemljama kako bi se smanjila zavisnost od uvoznog goriva i zaštitilo od spoljašnjih šokova, prenosi američki Si-En-En.
Rizik zavisnosti
Još od devedesetih godina, kada su postali neto uvoznici energije, Kinezi su svesni da im zavisnost od nafte sa Bliskog istoka može biti opasna slaba tačka.
Kako bi smanjila zavisnost od pomorskih ruta, Kina je poslednjih decenija izgradila skupe naftovode i gasovode kojima dobavlja energente iz Srednje Azije, Rusije i Mjanmara.
Diversifikovala je izvore, a nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, kada se ruska nafta našla pod zapadnim sankcijama, Rusija joj je postala glavni izvor nafte.
Širom Kine grade se velike solarne i vetroelektrane, a kineske fabrike razvile su proizvodnju jeftinih baterija, pa brzo raste udeo električnih automobila na putevima. Više od polovine novih vozila čine električni automobili i hibridi. To je smanjilo potražnju za naftom za više od milion barela dnevno, prema studiji kompanije Rodijum grupa iz 2025.
Pronašli rešenje
„Ranije smo brinuli o energetskoj bezbednosti Kine, ali sada znamo da imamo održivo rešenje“, rekao je za Si-En-En Lin Bokijang, dekan Kineskog instituta za studije energetske politike na Univerzitetu Sijamen.
„Imamo obnovljive izvore energije, imamo električna vozila, a kada cene nafte porastu, ta vozila postaju sve konkurentnija. Bez 20 godina ulaganja, sve to ne bismo imali“, istakao je Lin Bokijang.
Dok planiraju ambiciozne projekte brana u planinskim područjima zapadne Kine, čak trećina svih hidroenergetskih kapaciteta sveta odnosi se na Kinu. Peking takođe mnogo ulaže u istraživanje izvora energije budućnosti, poput nuklearne fuzije i zelenog vodonika.
Danas je Kina svetski lider u proizvodnji obnovljive energije – proizvodi tri puta više energije iz vetra i sunca od SAD-a i Indije, prema podacima kompanije Global Enerdži Monitor. Udeo obnovljivih izvora brzo raste, s ciljem da jednog dana nadmaši ugalj. Ipak, Kina se još ne odriče uglja.
Nakon što je Trampov napad na Iran podigao svetske cene nafte, kineska vlada intervenisala je kako bi ublažila rast cena benzina i dizela. Državne rafinerije dobile su dozvolu za korišćenje komercijalnih rezervi nafte, izvestio je Blumberg 10. aprila. Kina, međutim, nije imuna – i dalje je najveći svetski kupac nafte i gasa, piše Njujork tajms, a tri četvrtine nafte uvozi.
Gomilanje rezervi
Godinama su se pripremali za rat na Bliskom istoku. Prema zvaničnim podacima, prošle godine uvoz sirove nafte porastao je za 4,4 odsto, a potrošnja za 3,6 odsto. Milijarde dolara direktnih subvencija proizvođačima električnih vozila i stotine milijardi uloženih u obnovljive izvore energije na kraju su se isplatile. Dve godine zaredom opada potražnja za rafinisanom naftom, benzinom i dizelom, navodi Njujork tajms.
Oko 38 odsto nafte i 23 odsto tečnog prirodnog gasa koji obično prolazi kroz Ormuski moreuz namenjeno je kineskim lukama, prema podacima analitičara Nomure. Ukupno kroz Ormuz prolazi polovina kineskog uvoza nafte i šestina prirodnog gasa. Ali Kina ima i velike rezerve. Procjenjuje se da raspolaže zalihama sirove nafte za više meseci, navodi Si-En-En. Analitičari Kplera procenjuju ih na oko 1,3 milijarde barela, što je dovoljno za tri meseca potrošnje.
Prema kineskim analitičarima, drugo najveće svetsko gospodarstvo uvozi samo 15 odsto potrebne energije. Međutim, čak 70 odsto nafte u Kini dolazi iz uvoza, kao i 40 odsto prirodnog gasa, dok državni energetski giganti postavljaju bušotine u pustinjama i buše morsko dno u potrazi za novim izvorima nafte i gasa.
Kinezi su se dugo pripremali za različite scenarije, uključujući i najgore, zbog čega ne odustaju od fosilnih goriva. Kada su 2018. porasle trgovinske tenzije sa SAD-om u prvom mandatu Donalda Trampa, Si Đinping je pozvao kineske energetske gigante da obnove proizvodnju nafte i gasa. I danas Kina razmišlja dugoročno.
Nisu potpuno odustali od izvoza rafinisane nafte kako bi zadržali više za sebe. Izvoz su smanjili, ali ga nisu zabranili, prenela je agencija Rojters. U martu su smanjili izvozne pošiljke, a dodatno ih umanjili u aprilu – na šestinu količine izvezene prošle godine u tom periodu u Vijetnam, Indoneziju, Maleziju, Australiju, Filipine i druge zemlje.
(Jutarnji)
