Srednjoročno, predviđa se prosečan godišnji rast BDP-a od 3,8% do 2028. godine.
Održavanje fiskalne discipline planirano je kroz smanjenje deficita i dugoročno upravljanje dugom
Rast BDP-a u Srbiji bi ove godine, prema projekcijama iznetim u Programu ekonomskih reformi od 2026. do 2028. godine, trebalo da iznosi 3,0 odsto, a ključni pokretači rasta ostaju domaća tražnja, rast realnog dohotka, nastavak javnih i privatnih investicija i realizacija projekata povezanih sa EXPO 2027 i programom "Skok u budućnost".
U Programu ekonomskih reformi koji je usvojila Vlada Srbije a objavilo Ministarstvo finansija ističe se da nastavak procesa evropskih integracija i produbljivanje saradnje ostaju strateški ciljevi ekonomske politike Srbije.
Srednjoročno gledano, projektuje se kumulativni rast od 11,9 odsto u periodu 2026–2028, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 3,8 odsto.
Dinamika rasta će, kako se navodi u dokumentu, biti zasnovana na domaćoj tražnji, uz snažan nastavak investicionog ciklusa, rast privatne potrošnje i postepeni oporavak spoljne tražnje.
Ubrzanje na 5,0 odsto u 2027. godini biće rezultat realizacije EXPO 2027 aktivnosti, dok se u 2028. očekuje umereno usporavanje usled baznog efekta a takav profil rasta, ocenjuje se, ukazuje na stabilnost makroekonomskih fundamenata i uravnoteženu strukturu privredne aktivnosti.
Kretanje inflacije
Što se inflacije tiče navodi se da se ona većim delom 2025. godine kretala u gornjoj zoni cilja, ali je od septembra osetno usporila i to na 2,9 odsto međugodišnje a za ovu godinu se, uz normalizaciju troškovnih faktora i stabilniju poljoprivrednu sezonu, projektuje prosečna inflacija od 3,7 odsto.
Srednjoročni rizici ostaju izraženi
Kada je o rizicima reč, ističe se da srednjoročni rizici ostaju izraženi i da prvenstveno proizilaze iz globalne fragmentacije, pooštravanja trgovinskih i industrijskih politika, geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na tržištima energenata i hrane.
Energetika i izvoz
Na domaćem planu, najvažniji izazovi odnose se na sektorske neizvesnosti u energetski i izvozno orijentisanim granama.
"Ekonomska politika usmerava odgovor na ove izazove kroz očuvanje fiskalne discipline, mere za povećanje energetske efikasnosti i sigurnosti, uz ubrzanje realizacije infrastrukturnih i EXPO 2027-povezanih projekata. Takav okvir omogućava da se negativni efekti šokova ublaže, a pozitivni spoljni impulsi brže prenesu u rast", navodi se u programu.
Fiskalna disciplina
Temeljni princip ekonomske politike zemlje ostaje fiskalna disciplina a planira se postepeno smanjenje budžetskog deficita sa 3,0 odsto BDP tokom investicionog ciklusa na 2,5 odsto BDP do 2028. godine.
To, kako se navodi, obezbeđuje nastavak opadajućeg trenda duga sektora države koji će se, prema procenama, spustiti na oko 44 osto BDP do kraja srednjoročnog perioda.
Istovremeno, visok nivo javnih investicija biće zadržan, uz unapređenje transparentnosti i efikasnosti upravljanja kapitalnim projektima.
(Izvor: Tanjug)
