Iranska centralna banka upozorava da bi oporavak zemlje od posledica blokade i ratne štete mogao trajati i do 12 godina.
Zbog uništavanja proizvodnih kapaciteta predviđa se skok inflacije do 180% i rast nezaposlenosti za oko dva miliona ljudi.
Pomorska blokada Ormuskog moreuza, koju od ponedeljka sprovode Sjedinjene Države, mogla bi brzo da ošteti privredu Irana, prekine većinu trgovine, zaustavi izvoz iranske nafte i izazove inflaciju i pritisak na rijal, nacionalnu valutu, u roku od samo nekoliko nedelja. Iranska ekonomija u velikoj meri zavisi od Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi više od 90% uvoza i izvoza, što godišnje iznosi 109,7 milijardi dolara.
Zbog toga je iranska centralna banka pre nekoliko dana upozorila predsednika Masuda Pezeškijana da bi obnova ratom oštećene privrede zemlje mogla trajati više od decenije, otkrio je nezavisni portal Iran International. U dokumentu upućenom Pezeškijanu, visoki ekonomski zvaničnici poručili su da bi oporavak od štete nastale tokom 40-dnevnog rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, u kombinaciji sa već krhkom ekonomskom situacijom Irana, mogao potrajati i do 12 godina.
Rast inflacije
Iz Centralne banke upozorili su i da će uništavanje proizvodnih kapaciteta verovatno izazvati nagli rast inflacije u narednim mesecima. Prema proceni dostavljenoj predsedniku Irana, inflacija bi mogla da dostigne i do 180% ako se nastavi pad industrijske proizvodnje, a nezaposlenost poraste za oko dva miliona ljudi, jer se fabrike, pružaoci usluga i mala preduzeća bore da nastave poslovanje. Zbog toga je guverner centralne banke Abdolnaser Hemati povukao hrabar potez i pozvao Pezeškijana da preduzme hitne korake za stabilizaciju privrede, uključujući vraćanje punog pristupa internetu i postizanje sporazuma sa Sjedinjenim Državama.
Očekuje se da će blokada Ormuskog moreuza prekinuti gotovo celokupnu iransku pomorsku trgovinu i dovesti do zatvaranja naftnih polja u toj državi u roku od nekoliko nedelja. Ako potraje, blokada bi praktično poništila iranske izvozne prihode već za nekoliko dana i izazvala lančane posledice u celom finansijskom sistemu. Isporuke sirove nafte bile bi prva i najteža žrtva. Iran izvozi oko 1,5 miliona barela dnevno, što donosi prihode od oko 139 miliona dolara dnevno.
Ostrvo Harg
Najvažnije je ostrvo Harg, preko kojeg se plasira 90% izvoza sirove nafte, a cilj američke blokade je jasan – ako Iran ne može da izvozi naftu kroz Ormuz, to će izazvati prekid glavnih izvora prihoda Islamske Republike u stranoj valuti.
Ne radi se samo o nafti, jer je zaustavljen i izvoz petrohemikalija, vredan oko 54 miliona dolara dnevno. Postrojenja u lukama Asalujeh, Imam Homeini i Šehid Radžei nalaze se u Persijskom zalivu i odatle se izvoze minerali i metali vredni oko 88 miliona dolara dnevno, ali bi zbog blokade pali za devet desetina, što bi za Iran značilo gubitak dodatnih 79 miliona dolara dnevno.
Alternativne izvozne rute nisu dovoljne da nadoknade gubitke. Terminal Jask, zamišljen kao zaobilaznica za Ormuski, radi daleko ispod kapaciteta, sa efektivnim protokom od oko 70.000 barela dnevno, dok luka Čabahar i postrojenja u Kaspijskom moru obrađuju samo mali deo nafte koja se prevozi kroz luke Persijskog zaliva. Zajedno, ove rute mogle bi da nadoknade manje od desetine trenutnog iranskog izvoza.
Tu je i uvoz
Pored toga, Iran kroz Ormuski moreuz dnevno uvozi robu u vrednosti od oko 159 miliona dolara, uključujući industrijske proizvode, mašine i hranu. Prekidi u tim tokovima verovatno bi dodatno ubrzali inflaciju, koja je već naglo porasla na 180%. Ukupno, procene pokazuju da će američka pomorska blokada Iranu nanositi oko 13 milijardi dolara mesečne ekonomske štete kroz gubitke izvoza i poremećen uvoz. Iranska privreda, koja u velikoj meri zavisi od tranzitnih ruta Persijskog zaliva i izvoza energije, nalazi se na ivici kolapsa ako blokada Hormuza potraje.
Cene osnovnih namirnica poput pirinča već su porasle i do sedam puta u poslednjih nekoliko meseci, a svaki prekid uvoza dodatno bi produbio nestašice i smanjio kupovnu moć stanovništva Irana.
Građani su 28. decembra počeli da protestuju zbog ekonomske krize – kolapsa nacionalne valute i ogromnog rasta inflacije. Međutim, slogani, koji su u početku bili isključivo ekonomski, brzo su postali politički: demonstranti su tražili svrgavanje ajatolaha Alija Hamneija i preispitivanje politike Islamske Republike. Poznato je kako se to završilo – režim je isključio internet, zatvorio zemlju prema svetu, a u masovnim obračunima ubijeno je oko 30.000 ljudi.
Sada je rijal dodatno oslabio. Na crnom tržištu jedan dolar vredi 1,6 miliona rijala (pre deset meseci menjao se za 430.000 rijala), a prekid priliva deviza usled blokade Hormuza verovatno će dodatno ubrzati pad vrednosti valute, ograničiti pristup gotovini i možda čak izazvati hiperinflaciju. Iranske banke već su uvele ograničenja za podizanje novca, što ukazuje na ozbiljnu finansijsku krizu.
(Jutarnji)
