Borba između "jastrebova" i "golubova": Počela trka za predsednika ECB - ko su favoriti i od čega zavisi odluka

Postoje spekulacije da bi Kristin Lagard, aktuelna predsednica Evropske centralne banke, mogla da preuzme lidersku poziciju Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu.

Na izborima za novog šefa Evropske centralne banke, izdvojile su se tri kandidatkinje, ali njihov uspeh neće zavisiti samo od ličnih referenci, već i od raspodele ključnih funkcija i odnosa snaga unutar evrozone.

Trka za naslednika Kristin Lagard je već počela, čak i pre nego što je njen odlazak zvanično potvrđen. Diskretno plasirana informacija sredinom februara o mogućem ranom odlasku sa funkcije bila je dovoljna da pokrene političko i institucionalno pozicioniranje unutar evrozone.

Iako Lagard javno tvrdi da još nije donela konačnu odluku, spekulacije o mogućem prelasku na čelo Svetskog ekonomskog foruma dodatno su otvorile prostor za potencijalne naslednike i lobiranje zemalja članica.

Odluku će doneti lideri 21 zemlje evrozone, u vreme kada se paralelno otvaraju i druge ključne funkcije unutar ECB-a. Do 2027. godine očekuju se promene na poziciji glavnog ekonomiste, u Izvršnom odboru, kao i na poziciji potpredsednika, koju bi trebalo da preuzme Boris Vujčić, guverner Hrvatske centralne banke. Ovo je retka situacija koja omogućava širi pomak uticaja unutar institucije.

Ravnoteža snaga i neformalna pravila

Prema analizi francuskog lista Le Monde, tri kandidata su već ušla u trku: Klaas Knot, bivši guverner holandske centralne banke, Pablo Ernandez de Kos, bivši guverner Banke Španije, i Joakim Nagel, predsednik Bundesbanke.

Njihove kandidature prevazilaze lične ambicije i odražavaju dublju borbu za nacionalni uticaj unutar jedne od ključnih institucija evrozone. To je tipično evropsko balansiranje između „velikih“ i „malih“ zemalja, ali i između takozvanih „jastrebova“ i „golubova“, odnosno zagovornika restriktivnije i fleksibilnije monetarne politike.

Neformalno pravilo nalaže da među šest članova Izvršnog odbora, sa sedištem u Frankfurtu, treba da bude po jedan predstavnik iz svake od četiri glavne ekonomije – Nemačke, Francuske, Italije i Španije. Ovo dodatno sužava izbor, jer je Francuska već dva puta imala predsednika ECB-a, dok bi izbor kandidata iz Nemačke bio politički osetljiv s obzirom na to da ta zemlja već ima snažan uticaj u evropskim institucijama.

U takvom odnosu snaga, Knot i Ernandez de Kos se ističu kao najozbiljniji kandidati. Knot ima jak ugled i podršku nordijskih zemalja, ali ga prati percepcija monetarnog „jastreba“, što može ograničiti njegovu prihvatljivost. Ernandez de Kos, s druge strane, dolazi iz „mekšeg“ pristupa monetarnoj politici i ima značajno međunarodno iskustvo.

Kompromisi odlučuju

Njegov izbor bi mogao da otvori put Francuskoj da preuzme mesto glavnog ekonomiste – ključnu poziciju u oblikovanju monetarne politike. Međutim, ako bi bio izabran kandidat koji se doživljava kao „golub“ poput Ernandeza de Kosa, Nemačka bi verovatno tražila tu poziciju kao protivtežu.

Potencijalna francuska imena za tu poziciju se već pominju, uključujući Lorens Bun i Anjes Benasi-Kere, što bi takođe doprinelo smanjenju rodne neravnoteže u ECB-u, gde žene trenutno zauzimaju samo dva od 27 mesta.

Ishod izbora neće zavisiti samo od kvaliteta kandidata, već pre svega od šireg paketa političkih kompromisa. Ključno pitanje biće raspodela uticajnih funkcija, posebno mesta glavnog ekonomiste, koje može poslužiti kao instrument ravnoteže među državama članicama.

U pozadini celog procesa je strateško pitanje budućeg pravca monetarne politike ECB-a – između strože kontrole inflacije i veće fleksibilnosti u podsticanju ekonomskog rasta.

Iako je pozicioniranje kandidata već u toku, konačan ishod ostaje neizvestan. Dosadašnja praksa pokazuje da se takve odluke često donose u poslednjem trenutku, kroz političke dogovore koji prevazilaze tržišna očekivanja. Mogući odlazak Lagard je tako samo započeo proces koji će odrediti budući pravac monetarne politike evrozone.

(Izvor: Forbes)