Glavni uzrok nestabilnosti su visoke cene nafte izazvane krizom na Bliskom istoku i tenzijama između SAD, Izraela i Irana
Investitori sve manje veruju da će Fed smanjiti kamatne stope ove godine, što dodatno utiče na pad cena akcija
Globalni indeksi berze nastavili su da padaju krajem marta, jer su investitori bili zabrinuti da će rastuće cene nafte podstaći inflaciju i usporiti globalni ekonomski rast.
Na Vol stritu, industrijski prosek Dau Džonsa pao je prošle nedelje za 0,9 odsto na 45.166 poena, dok je S&P 500 pao za 2,1 odsto na 6.368 poena, a Nasdak za 3,2 odsto na 20.948 poena.
Ovi indeksi su naglo pali petu nedelju zaredom, pri čemu su i Dau Džons i Nasdak potonuli u teritoriju korekcije, više od 10 odsto ispod svojih rekordno visokih nivoa.
Ovo je rezultat velikih fluktuacija cena nafte na povišenim nivoima dok kriza na Bliskom istoku traje.
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je prošle nedelje da Iran mora da pristane na sporazum o okončanju rata ili će napadi SAD i Izraela biti još intenzivniji.
Iranci, s druge strane, kažu da je američki predlog za prekid borbi „jednostran i nepravedan“ i, uz retke izuzetke, nastavljaju da odbijaju da dozvole tankerima prolazak kroz Ormuski moreuz, što podržava cenu nafte na povišenim nivoima.
Kako situacija nije ništa jasnija nego ranije, indeksi berze jednog dana značajno rastu, zahvaljujući nadama investitora u mirniji sukob, a zatim sledećeg dana naglo padaju.
Investitori se najviše plaše da će više cene nafte izazvati rast inflacije, na šta su centralne banke već upozorile.
Kao rezultat toga, nade investitora da će američki Fed smanjiti kamatne stope ove godine su splasnule.
Pre napada SAD i Izraela na Iran, investitori su očekivali da će Fed dva puta ove godine smanjiti kamatne stope za po 0,25 procentnih poena, i to je bila glavna poluga za rast cena akcija.
Međutim, sada se više ne očekuje da će Fed smanjiti kamatne stope ove godine.
(CNBC)
