Ovo je 7 ključnih grafikona koji pokazuju kako je ekonomija SAD izgledala otkako je Tramp prvi put govorio u Davosu
Realni BDP SAD je beležio umeren rast zahvaljujući trgovinskim i infrastrukturnim inicijativama
Smanjena federalna zaposlenost i privredni trendovi ukazuju na reforme i izmene u državnim strukturama
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Donald Tramp je završio prvu godinu svog drugog mandata kao predsednik SAD, a evo analize kako se ekonomija promenila tokom te godine.
Tržište rada se znatno usporilo, potrošači su nastavili da troše, a carine su imale mali uticaj na inflaciju, piše "Biznis Insajder". Jedna godina je iza nas, još tri su ostale.
Blic preporučuje
Donald Tramp je po drugi put postao predsednik na 20. januara 2025. godine. Sa tim su došli i brojni novi ekonomski planovi u vezi sa trgovinom, imigracijom i saveznom radnom snagom.
Elizabet Renter, viša ekonomistkinja u kompaniji "NerdWallet", rekla je da je neizvesnost izazvana stvarnim ili potencijalnim promenama politika uticala na potrošače, tražioce posla i mala i srednja preduzeća.
„Bilo je mnogo nagađanja tokom 2025. godine, a kada se tome dodaju problemi sa ekonomskom statistikom, čitanje znakova i pokušaj da se shvati kuda američka ekonomija ide usred svih tih promena postalo je sve teže“, rekla je Renter.
"Biznis Insajder" se osvrnuo na stanje ekonomije pod Trampom do sada. Carinske stope su naglo porasle, mnogi savezni radnici su napustili posao, ljudi su nastavili da troše, a zapošljavanje je bilo slabo.
Tempo promena mogao bi da se uspori naredne godine. Džejson Draho, direktor raspodele imovine za Amerike u "UBS Global Wealth Management-u", rekao je da su politike koje mogu imati najveće ekonomske efekte već sprovedene ili najavljene u prvoj Trampovoj godini, uključujući promene carina i poreske olakšice iz zakona „Jedan veliki prelepi zakon“.
Draho je rekao da su najave tokom 2026. godine, poput ograničenja kamatnih stopa na kreditne kartice i želje da Fani Mej i Fredi Mek kupuju hartije od vrednosti obezbeđene hipotekama, samo sitne izmene „na marginama kada je reč o ukupnom makroekonomskom uticaju“.
„Predsednik Tramp je obećao da će okrenuti stranicu ekonomske katastrofe Džoa Bajdena, obeležene nekontrolisanom inflacijom i slabim rastom“, rekao je Kuš Desaј, portparol Bele kuće. „Mnogo posla još predstoji, ali je predsednik Tramp za jednu godinu isporučio ubrzan rast BDP-a, otvaranje radnih mesta u privatnom sektoru, više od deset novih trgovinskih sporazuma, istorijske dogovore o cenama lekova i obuzdavanje inflacije.“
Grafikoni ispod pokazuju kako se ekonomija razvijala tokom prve godine Trampovog mandata.
Rast zaposlenosti bio je najniži u poslednjim decenijama, izuzev recesija
SAD su prošle godine zabeležile najmanji rast zaposlenosti van recesije od 2003. godine, uz samo 584.000 novih radnih mesta.
Draho je rekao da su opšta neizvesnost politika, carine, imigracija i strah od recesije iz prethodnih meseci bili ključni faktori.
„To je učinilo kompanije malo opreznijim kada je reč o investiranju i zapošljavanju, ako niste sigurni koliki će ukupni ekonomski teret predstavljati carine“, rekao je Draho. „Čak i ako vaša kompanija nije direktno pogođena carinama, sama neizvesnost kako bi se sve to moglo odviti ima negativan efekat.“
Ekonomisti i stručnjaci za tržište rada rekli su da je ovako usporeno zapošljavanje neodrživo. Renter je rekla da bi to moglo da utiče na potrošnju ako se trend ne preokrene.
„Način na koji se osećamo u vezi sa svojim prihodima ima veliku ulogu u tome kako trošimo, i mislim da će, što duže ova neizvesnost i ovaj hladan period na tržištu rada traju, sve veći broj domaćinstava početi da steže kaiš“, rekla je Renter.
Ekonomija je i dalje rasla
Gregori Dako, glavni ekonomista u kompaniji EY, rekao je da ekonomija pokazuje otpornost uprkos rastu bez zapošljavanja.
„To je bio ključni faktor koji definiše američku ekonomiju suočenu sa brojnim suprotnim strujama, od velikih promena u trgovinskoj politici i carinama, preko industrijske politike, značajnih promena u migracionim tokovima, pa do tehnološke revolucije predvođene veštačkom inteligencijom“, rekao je on.
Realni BDP je rastao u drugom i trećem kvartalu 2025. godine nakon pada u prvom, dok su se preduzeća pripremala za nove carine.
Iako je ekonomski rast bio snažan, Dako smatra da će se rast bez zapošljavanja nastaviti, jer starenje stanovništva i pad neto migracija utiču na ponudu radne snage, dok istovremeno opada potražnja za novim radnicima.
„Preduzeća su veoma oprezna kada je reč o tome koga zapošljavaju i kojom brzinom, jer im jednostavno nije potrebno onoliko talenata koliko im je bilo potrebno pre godinu ili dve“, rekao je Dako.
Savezna zaposlenost pala je za 9% u odnosu na prethodnu godinu u decembru
Jedan od ciljeva Trampove administracije bio je povećanje efikasnosti savezne vlade. To je dovelo do više poteza za smanjenje radne snage, uključujući prinudna smanjenja i otpremnine koje je predvodilo Ministarstvo za efikasnost vlade.
Podaci Zavoda za statistiku rada (Bureau of Labor Statistics) pokazali su ogroman pad savezne zaposlenosti u oktobru, jer su ljudi koji su prihvatili odložene ostavke zvanično uklonjeni sa državnog platnog spiska.
Kameron Hilejker, član sindikata AFGE Local 1534, bio je menadžer za vanredne situacije u Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID) pre nego što je otpušten prošlog proleća. I dalje traži posao i postao je otac koji ostaje kod kuće. Bez državne plate, Hilejker i njegova supruga ne mogu sebi da priušte brigu o deci za svoju novu bebu.
„Bili smo potpuno nespremni za ovo“, rekao je Hilejker. „Odjednom sam kod kuće sa sinom jer ne plaćamo vrtić. Ne možemo da priuštimo još 2.500 dolara mesečnog troška. Budžeti su zategnuti.“
Zaposlenost u proizvodnji pala je za 0,5% u odnosu na prethodnu godinu u decembru
Proizvodni sektor je nastavio trend gubitka radnih mesta ili slabog rasta zaposlenosti koji je započeo još pre nego što je Tramp stupio na dužnost.
„Jedan deo opravdanja za carine bio je vraćanje proizvodnje u SAD“, rekla je Renter, dodajući da bi to bilo skupo i da bi moglo da potraje godinama, „ako je uopšte moguće“.
Dodala je da su carine verovatno imale negativan efekat na sektor, jer su proizvodne firme koje se oslanjaju na uvoz pretrpele udar.
„Mera industrijske proizvodnje Federalnih rezervi sada je na najvišem nivou od 2019. godine, jasno preokrećući pad iz Bajdenove ere“, rekao je Desaј. „U međuvremenu, isporuke osnovnih kapitalnih dobara dostigle su istorijski maksimum pod predsednikom Trampom, što ukazuje na snažna ulaganja u buduću proizvodnju i radna mesta.“
Efektivna carinska stopa je najviša u poslednjim decenijama
Blog objava Federalnih rezervi Sent Luisa pokazala je da su efektivna stopa uvoznih carina i prihodi od carina kao udeo u bruto domaćem proizvodu naglo porasli.
„Obe stope su primetno skočile 2018. godine tokom prvog trgovinskog rata, da bi se do 2022. godine otprilike udvostručile“, navodi se u blogu.
Bilo je mnogo nadmudrivanja oko carina. Administracija je najavila carine na različite proizvode, uključujući neka vina, automobile i nameštaj. Neke carine više nisu na snazi ili su odložene — carine na kafu, začine, govedinu i još neke proizvode zaustavljene su u novembru. Takođe se očekuje da Vrhovni sud uskoro odluči o zakonitosti mnogih carina.
Inflacija je oscilirala
Stopa inflacije se znatno smanjila od trenutka kada je 2022. godine dostigla oko 9%, ali i dalje ostaje iznad cilja Federalnih rezervi od 2%. Tokom 2025. godine inflacija se usporila u prvim mesecima, zatim ubrzala i potom stabilizovala u decembru.
Draho je rekao da je stopa inflacije porasla više nego što se očekivalo, pri čemu su carine imale mali efekat.
„Znao sam da će trgovci i proizvođači oklevati da prebace povećane troškove na potrošače. Nisam mogao da zamislim da će uspeti da drže cenu pod kontrolom toliko dugo“, rekla je Renter.
Renter veruje da će carine nastaviti da utiču na inflaciju jer pogađaju veliki broj proizvoda, pa se njihov efekat postepeno preliva umesto da izazove jednokratni skok cena. „Zaista je teško znati koliko se skokovi rasta cena mogu pripisati carinama, a koliko drugim problemima poput poremećaja u lancima snabdevanja ili potražnje, što monetarnu politiku čini još težom“, rekla je ona.
Potrošači su nastavili da troše
Uprkos ekonomskoj neizvesnosti, potrošnja je ostala snažna. Međutim, kao i mnogo toga drugog u ekonomiji, potrošnja je poprimila „K-oblik“, gde bogatiji troše mnogo, dok Amerikanci sa nižim prihodima smanjuju potrošnju. Draho je rekao da je to verovatno više strukturni obrazac koji je postojao i pre Trampovog mandata.
„Veliki deo snažne potrošnje koju smo videli tokom protekle godine potiče pre svega od ljudi koji imaju imovinu i visoke prihode“, rekla je Renter. „Ako ste investirali na berzi, verovatno vam trenutno ide veoma dobro. Ako posedujete svoj dom, posebno ako ste ga kupili pre više godina, verovatno se osećate prilično sigurno. I mislim da najveći deo potrošnje dolazi upravo iz tih grupa ljudi.“
(Izvor: Blic Biznis/Biznis Insajder)