Od 1. januara pravoslavni svetitelji i ćirilica prvi put na novčanicama evra: Na kovanicama i lik jednog monaha iz Manastira Hilandar
Kovanice manjih apoena zadrže lik Madarskog konjanika, povezani s bugarskim kulturnim nasleđem
Ovaki motivi odražavaju snažnu duhovnu simboliku nasleđa Bugarske i pravoslavlja
Komentara 4
Slušaj vest
0:00/
0:00
Bugarska se priprema da u opticaj pusti svoje prve evrokovanice s likovima pravoslavnih svetitelja i natpisima na ćiriličnom pismu. Ulazak u evrozonu planiran je za 1. januar 2026, a taj datum biće upamćen i po jednom istorijskom presedanu: Bugarska će postati prva država članica Evropske unije koja uvodi evrokovanice sa prikazima pravoslavnih svetitelja i natpisima na ćirilici.
Zašto Bugarska nije izabrala političare i naučnike
Blic preporučuje
Umesto političkih figura ili ličnosti iz kulture i nauke, Sofija se opredelila za snažnu i jasno prepoznatljivu duhovnu simboliku. Na kovanicama od 1 i 2 evra biće prikazane dve ličnosti koje zauzimaju posebno mesto u pravoslavlju i bugarskoj istoriji: Sveti Jovan Rilski i Sveti Pajsije Hilandarac.
Ovakav izbor ima dodatnu težinu i van granica Bugarske, posebno u grčkom kulturnom i crkvenom prostoru, budući da su oba svetitelja istorijski povezana sa grčkim jezikom i grčko-pravoslavnim obrazovanjem.
Sveti Pajsije Hilandarac - monah koji je probudio narod
Na kovanici od 2 evra biće prikazan Sveti Pajsije Hilandarac, jedna od ključnih ličnosti bugarskog nacionalnog preporoda. Iako se u Bugarskoj smatra duhovnim i narodnim obnoviteljem, njegov životni i monaški put bio je tesno povezan sa grčkim prostorom.
Sveti Pajsije Hilandarac
Živeo je i delovao na Svetoj gori, pre svega u manastiru Hilandaru, gde je proveo veći deo svog monaškog života. Upravo tamo nastalo je njegovo najznačajnije delo, a njegov rad oblikovan je u okruženju u kojem su grčki jezik i vizantijsko crkveno predanje imali snažan uticaj.
Sveti Jovan Rilski i vizantijsko duhovno nasleđe
Kovanica od 1 evra nosiće lik Svetog Jovana Rilskog, zaštitnika Bugarske i osnivača istoimenog manastira. Živeo je u 9. i 10. veku, u periodu snažnog vizantijskog duhovnog i kulturnog uticaja na čitav balkanski prostor.
Istorijski izvori ukazuju na njegove veze sa Vizantijom, kao i na činjenicu da njegovi spisi slede grčku patrističku tradiciju, što svedoči o dubokom ukorenjenju u pravoslavno bogoslovlje i poznavanju crkvenog predanja.
Vredi podsetiti da je Grčka, iako prva pravoslavna zemlja koja je uvela evro još 2001. godine, odlučila da na svojim kovanicama ne koristi religijske motive, već teme iz antičke i novije kulturne baštine. Bugarska, nasuprot tome, po prvi put uvodi pravoslavnu ikonografiju na zajedničku evropsku valutu, prateći praksu Vatikana i San Marina, koji na svojim kovanicama ističu katoličko nasleđe.
Ćirilica i molitva na evropskom novcu
Ulazak Bugarske u evrozonu donosi i važnu simboličku novinu: zvanično prisustvo ćiriličnog pisma na evru. Na kovanicama će se nalaziti natpisi „evro“ i „stotinki“, kao i naziv države „Bugarska“. Na obodu kovanice od 2 evra biće ispisana poruka „Bože, čuvaj Bugarsku“.
Na kovanicama manjih apoena, od 1 do 50 centi, zadržaće se lik Madarskog konjanika — spomenika svetske kulturne baštine Uneska iz 8. veka. Centralna banka Bugarske odlučila se da zadrži ovaj prikaz, kako bi se očuvao kontinuitet sa dosadašnjom nacionalnom valutom, levom, ali i da bi se građanima olakšao prelazak na evro.
(Religija)