Ovi penzioneri dočekuju 2026. sa najvećim reformama u poslednjoj deceniji: Godišnji dodatak na penziju postaje trajno pravo u Hrvatskoj

Hrvatski penzioneri dočekuju 2026. godinu sa najvećim penzionim reformama napravljenim u poslednjoj deceniji.

Blic preporučuje

Veliki preokret kod komšija, a tiče se i naših ljudi koji su radili tamo: "Ne postoji 13. penzija, to je kolokvijalno pušteno"

Ko su najveći dobitnici i gubitnici usklađivanja penzija u Hrvatskoj, ko će dobiti 37. a ko i do 145 evra veću isplatu

Poznate nove pojedinosti o 13. penziji u Hrvatskoj, evo kad stiže isplata

Od ukidanja penala do većih bonusa – neke mere su već usvojene i važe od 1. januara 2026. godine, a neke su još uvek u pripremi, piše Novi list.

Prosečna starosna penzija u Hrvatskoj danas prelazi 700 evra, zahvaljujući redovnim povećanjima i novom stalnom dodatku. Naime, stalni dodatak od šest evra po godini staža deo je nove faze penzione reforme koja donosi fleksibilnije penzionisanje, povećanje najnižih penzija i promenu formule za usklađivanje.

Nova formula

Najistaknutija promena sledeće godine je ukidanje penala za penzionere koji odlaze u prevremenu penziju i pune 70 godina. Njihov početni faktor je jednak onom za redovnu starosnu penziju. Odredba se primenjuje na postojeće i nove korisnike. Trenutno je oko 120.000 ljudi starijih od 70 godina u prevremenoj penziji. Njihove penzije će se povećati u proseku za 57 evra, a usklađivanje će se sprovesti bez donošenja bilo kakvih posebnih odluka – počeće prvog dana 2026. godine i završiće se najkasnije do 31. marta.

Foto: Nenad Mihajlović / Ringier

Bonus za kasni odlazak u penziju povećavaće se za 0,45 odsto po mesecu rada nakon ispunjenja uslova za penzionisanje, bez gornje granice. Ukinuto je ograničenje od 27 odsto i uslov od 35 godina staža, a ukinuto je i ograničenje maksimalnog povećanja početnog faktora za novozaposlene. Nova formula za usklađivanje penzija sada je zbir promene indeksa cena i povećanja plata iz prethodnog polugodišta (85:15). Primenjivaće se povoljnija koja omogućava veće povećanje penzija.

Od 2026. godine, penzioneri u Hrvatskoj stariji od 65 godina moći će da rade puno radno vreme i primaju 50 odsto svoje penzije – ranije su mogli da rade skraćeno radno vreme sa punom penzijom. Mera podstiče starije osobe da se vrate na tržište rada kako bi se ublažio nedostatak radne snage u mnogim sektorima. Krajem oktobra ove godine, 37.642 penzionera je radilo sa skraćenim radnim vremenom.

Mogućnost istovremenog rada i primanja penzije proširena je korisnicima invalidske penzije zbog potpunog gubitka radne sposobnosti, odnosno opšte nesposobnosti za rad, i korisnicima invalidske penzije konvertovane u starosnu penziju, koji rade manje od tri i po sata dnevno.

Bez obaveznih kontrolnih pregleda

Od 1. januara, invalidske penzije će se povećati za 10 odsto. Hrvatski zavod za penziono osiguranje procenjuje da će time biti obuhvaćeno 219.000 korisnika invalidskih penzija, a one bi trebalo da se povećaju u proseku za 74 evra. Izmenama zakona ukinuti su obavezni kontrolni pregledi za ove korisnike.

Godišnji dodatak na penziju postaje trajno pravo. Iznos zavisi od punih godina staža, a za korisnike čija se penzija obračunava bez uzimanja u obzir penzijskog staža, utvrđen je minimalni period od 15 godina. Odluku o vrednosti godišnjeg dodatka za godinu penzijskog staža donosi Vlada najkasnije do kraja oktobra svake kalendarske godine, a HZMO ga isplaćuje u decembru. Dodatak nije oporeziva, ne računa se u cenzus zdravstvenog osiguranja i ne podleže prinudnom izvršenju.

Foto: Siniša Pašalić / Ringier

Osnovica za najnižu penziju povećana je ove godine na 13,99 evra po godini staža, sa 103 na 106 odsto trenutne vrednosti penzije. Korisnici najniže penzije imaju pravo i na godišnji dodatak od šest evra po godini staža, a oko 275.000 ljudi prima najnižu penziju. Nakon julskog usklađivanja, najniža penzija je povećana u proseku za 40,13 evra, sa 421,96 na 462,09 evra. Zakonskim izmenama je takođe povećan prag za utvrđivanje činjenice izdržavanja članova porodice prilikom ostvarivanja prava na najnižu penziju za 15 godina penzijskog staža.

Dopunski staž za rođeno ili usvojeno dete je povećan sa šest na 12 meseci. Novina je da se dodatni staž dodaje penzijskom stažu za određivanje penzije i za tradicionalne i za srodničke hranitelje koji se time bave duže od deset godina. Ublažavaju se kriterijumi za ostvarivanje prava na porodičnu penziju za vanbračnog partnera, jer je brisan uslov postojanja vanbračne zajednice na dan 28. marta 2008. godine. Definicija vanbračne zajednice usklađena je sa Porodičnim zakonom i predviđeno je da se njen status utvrđuje u posebnom vanparničnom sudskom postupku. Novi zakon takođe daje pravo bivšem vanbračnom partneru na izdržavanje, kao i bivšem neformalnom životnom partneru na izdržavanje.

Ukidanje poreza na sve penzije

Vlada je takođe najavila ukidanje poreza na sve penzije, kako je predložila Hrvatska stranka penzionera, što planiraju da uvedu sledeće godine, sa dejstvom od 2027. Više od 400.000 penzionera plaća porez, u proseku 30 evra mesečno.

Višnja Stanišić, predsednica Sindikata hrvatskih penzionera, procenjuje da će ukidanje penala za prevremene penzionere nakon 70. godine doneti povećanje penzija za oko 55 evra.

– Većini ljudi ovo neće biti važno jer su meru dobili prekasno ili je uopšte nisu dobili, a trebalo je da se primenjuje na one sa 65 godina. Prema starom zakonu, kazna je ukinuta sa 65 godina, ali novi zakon je uveo kontinuiranu kaznu koja se stalno povećavala, rekao je Stanišić.

Foto: Zoran Ilić / Ringier

Inflacija ostaje problem

Ona smatra da najavljeno povećanje penzija neće pokriti inflaciju i rast cena, i da čak ni stalni dodatak od šest evra po godini staža neće značajno poboljšati položaj penzionera.

– Struja i gas postaju skuplji, pogledajte samo namirnice u prodavnicama. Penzioneri će imati još manje novca za osnovne potrebe. Ljudi su u decembru dobili stalni dodatak i većina ga je već potrošila na poklone za unuke, hranu ili dugove za komunalije. Ove promene neće smanjiti rizik od siromaštva među starijima od 65 godina, gde 60 odsto prima manje od 600 evra. Rizik će rasti jer siromaštvo nije samo nedostatak komunalnih usluga i hrane – siromaštvo je i nemogućnost odlaska u bioskop ili pozorište jednom godišnje, posebno ako je neko radio preko 30 godina i proveo više od tri decenije na doprinosima, naglasila je Stanišić.

Nova formula za prilagođavanje, koja sabira stopu promene indeksa potrošačkih cena i rasta plata u odnosu 85:15 (u zavisnosti od toga šta je povoljnije), usavršavana je dugo vremena. Za 2026. godinu Stanišić predlaže promenu načina usklađivanja penzija na 100 do 120 odsto inflacije ili rasta plata, što bi omogućilo da penzije dostignu najmanje 70 odsto prosečne zarade.

– Pored toga, potrebno je odvojiti posebne penzije od onih ostvarenih po zakonu o penzijama, kako se problemi socijalne zaštite ne bi širili na penzijski sistem. Međutim, veliki problem je što će trend verovatno biti produžavanje radnog veka, kako bi ljudi radili što duže, a penzije primali što kraće, navela je Stanišić.

Ona takođe vidi neorganizovanost penzionera u borbi za njihova prava kao problem.

– Veoma sam iznenađena jer niko ne protestuje – svi pričaju u kafićima, u uskim krugovima prijatelja, a kada zaista treba pokazati da nam ne ide dobro, nikoga nema. Na protest dolazi najviše hiljadu ljudi, a to ne pokazuje stvarno stanje. Ovako ćemo biti dok ljudi ne shvate da moraju da se nose sa problemom, da samo jedna osoba ne može sve da uradi za njih, rekla je Stanišić.

Ona savetuje penzionerima da svaki evro koji potroše konvertuju u kune kada idu u kupovinu, kako bi shvatili koliko je sve poskupelo.

– Ljudi ponekad izgledaju kao da ne znaju koliko je nešto poskupelo, ali ako pretvore cene u kune, videće da odnos kune i evra više nije 7,5 prema jedan, već skoro jedan prema jedan. To će ih podsetiti koliko je sve poskupelo, a problem je zajednički za sve građane, istakla je Stanišić.

Godišnji dodatak

Najveća novina Zakona o penzijskom osiguranju, koji je na snazi od jula ove godine, bilo je uvođenje godišnjeg dodatka na penziju, čija je prva isplata počela 19. decembra. Iznos je vezan samo za godine radnog staža i za ovu godinu je šest evra, što je manje nego što su predstavnici penzionera predložili i očekivali. Pored toga, zakon je ove godine promenio formulu za usklađivanje penzija sa 70:30 na 85:15, u zavisnosti od toga koji indeks (plate ili cene) brže raste i donosi veće koristi. Između ostalog, ove godine je najniža penzija povećana sa 103 na 106 odsto trenutne vrednosti penzije, redefinisan je takozvani bonus, a ukinuti su i obavezni pregledi za korisnike invalidske penzije.

(Izvor: Novi list, Poslovni dnevnik)