Glavni razlozi neuspeha uključuju žestoku konkurenciju kineskih proizvođača i visoke troškove proizvodnje u Evropi
"Morrow" je ostavio za sobom dug od oko 200 miliona evra
Norveška kompanija "Morrow Batteries" trebalo je godišnje da proizvodi oko 20.000 automobilskih baterija, ali je bankrotirala za manje od dve godine.
Više od dve stotine zaposlenih verovatno će ostati bez posla, a propalo je i gotovo 500 miliona evra javnih i privatnih investicija.
Pre samo godinu dana isto se dogodilo švedskom proizvođaču baterija "Northvolt", od kojeg se očekivalo da bude evropski konkurent azijskim gigantima za proizvodnju baterija. Međutim, "Northvolt" nikada nije uspeo da dostigne masovnu proizvodnju kvalitetnih baterija u industrijskim količinama. U martu 2025. godine otišao je u stečaj.
"Vreme je isteklo, ovo je veoma tužan dan"
"Morrow Batteries" krenuo je istim putem u sredu. Uprava kompanije u saopštenju za javnost navodi da nije bilo moguće pronaći novog investitora.
"Nemamo dovoljno kapitala da se finansiramo tokom perioda potrebnog za pronalazak industrijskog investitora. Vreme je isteklo, ovo je veoma tužan dan“, rekla je En-Kristin Andersen, predsednica Upravnog odbora "Morrow Batteries-a", i dodala:
„Finansijska situacija pogoršala se poslednjih meseci, a razlozi za to su složeni. Između ostalog, tržište baterija postajalo je sve konkurentnije. Razvoj globalnog tržišta baterija, u kombinaciji sa potrebama za kapitalom koje prate ranu fazu industrijalizacije, učinio je ovo putovanje mnogo zahtevnijim nego što smo predviđali.“
Kompanija je osnovana 2020. godine sa sedištem u gradu Arendal na jugu Norveške. Od početka proizvodnje u avgustu 2024. godine, kojem je prisustvovao i norveški premijer Jonas Gar Stjore bila je usmerena na održiva i troškovno efikasna rešenja litijum-jonskih baterija.
"Morrow Batteries" za sobom ostavlja oko 200 miliona evra evidentiranog duga, ali su državni, javni i privatni investitori do sada uložili najmanje 500 miliona evra u kompaniju i nije sigurno koliko će od toga uspeti da spasu.
"Morrow" je trebalo da bude, odnosno predstavljao se kao prvi evropski proizvođač LFP baterijskih ćelija u gigavatnim razmerama. LFP znači „lithium iron phosphate“, odnosno litijum-gvožđe-fosfatna baterija. To je vrsta litijum-jonske baterije koja umesto skupljih materijala poput nikla i kobalta koristi hemiju zasnovanu na gvožđu i fosfatima.
Interes investitora iz Koreje, Kine i SAD
Sindikalni predstavnici nadaju se da će novi investitori preuzeti fabriku i ponovo pokrenuti proizvodnju.
„Bilo bi besmisleno imati kompletnu i funkcionalnu fabriku baterija i ostaviti je praznom i zatvorenom. To bi me zaista iznenadilo“, rekao je za norvešku javnu televiziju NRK Kim Nokland, predstavnik sindikata u "Morrow Batteries-u".
Direktor kompanije Jon Fold von Bülow tvrdi da već postoji interesovanje investitora iz Južne Koreje, Kine, Indije, SAD-a i nekoliko evropskih zemalja, te da će stečajni upravnik pregovarati sa eventualnim novim vlasnicima. Norveški mediji pišu da bi fabriku mogli da preuzmu kineski proizvođači, dakle konkurencija sa kojom "Morrow Batteries" od samog početka nije mogao da se nosi, baš kao ni "Northvolt".
Zašto kineski proizvođači dominiraju?
Kineska prednost u proizvodnji baterija zasniva se na kontroli gotovo celog lanca vrednosti, ogromnim proizvodnim kapacitetima i godinama sistemske državne podrške.
Evropski proizvođači često moraju da uvoze sirovine, hemikalije, katodne i anodne materijale, opremu i know-how, dok kineske kompanije veliki deo toga imaju kod kuće ili pod sopstvenom kontrolom.
Kina proizvodi više od tri četvrtine automobilskih baterija prodatih u svetu, što joj donosi niže troškove, bolje uslove kod dobavljača, brži razvoj i manje otpada u proizvodnji. To znači da kineski proizvođač baterijskih ćelija ne kreće od nule, već iz poslovnog ekosistema koji već postoji. Zato su kineske baterije najmanje 30 odsto jeftinije od evropskih.
Osim toga, kineski proizvođači imaju domaće kupce poput BYD-a, Geelyja, SAIC-a, NIO-a i mnogih drugih. To im omogućava da popune proizvodne kapacitete, testiraju nove tehnologije, smanjuju troškove, a zatim višak izvoze. Evropski proizvođači često prvo moraju da ubede kupce da potpišu ugovore, dok kupci čekaju dokaz da fabrika može stabilno da proizvodi.
(Izvor: Index.hr)
