Uputstvo deli nepoštene prakse na "crnu listu" (potpuno zabranjene) i "sivu listu" (dozvoljene pod strogim uslovima), kao i sankcioniše komercijalnu odmazdu prema dobavljačima.
Za kvarljive proizvode rok plaćanja ne može biti duži od 30 dana, a za ostale proizvode 60 dana, bez mogućnosti produženja čak i uz saglasnost dobavljača.
Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je Uputstvo kojim se bliže uređuje način ocene nepoštenih trgovačkih praksi u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.
Dokument detaljno razrađuje primenu Zakona o trgovačkim praksama i precizira kriterijume na osnovu kojih će Komisija utvrđivati da li su kupci postupali suprotno propisima, navodi se u objavi Komisije na sajtu.
Uputstvo, objavljeno u Službenom glasniku, razvrstava nepoštene trgovačke prakse na "crnu listu", koja obuhvata prakse zabranjene u svim okolnostima, zatim "sivu listu", koja može da se primenjuje samo uz ispunjene zakonske uslove, kao i slučajeve komercijalne odmazde prema dobavljačima.
Među ključnim pravilima navodi se da kupci za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode ne smeju da ugovaraju ili vrše plaćanje kasnije od 30 dana od isteka perioda isporuke ili izdavanja računa.
Za ostale proizvode maksimalni rok plaćanja iznosi 60 dana.
Uputstvo naglašava da ovi rokovi ne mogu da se produžavaju ni uz saglasnost dobavljača, ni pozivanjem na poslovnu praksu ili komercijalne razloge.
Zabranjeno je i otkazivanje narudžbina kvarljivih proizvoda manje od 30 dana pre ugovorene isporuke, osim u slučajevima "više sile".
Komisija će u svakom slučaju procenjivati da li je dobavljač imao realnu mogućnost da robu plasira drugom kupcu ili je tržišni rizik neopravdano prebačen na njega.
Dokument detaljno uređuje i zabranu jednostranih izmena ugovora, pa kupci ne mogu da menjaju rokove isporuke, količine, cenu, način plaćanja ili druge bitne elemente bez pisane saglasnosti dobavljača.
Pristanak dat pod pritiskom ili uz bojazan od gubitka saradnje neće se smatrati dobrovoljnim.
Šta se nalazi na "crnoj listi"?
Na "crnoj listi" nalaze se i prakse poput zahteva da dobavljači finansiraju proširenje ili renoviranje prodajne mreže trgovca, snose troškove dodatnih kontrola kvaliteta za ispravne proizvode, plaćaju robu koja je propala nakon prelaska u vlasništvo kupca ili prihvataju multilateralne kompenzacije i prenos dugova na treća lica.
Kupci takođe ne smeju da odbiju da potvrde ugovor u pisanom obliku ukoliko to dobavljač zatraži, pri čemu se kao pisani trag priznaje i elektronska komunikacija, porudžbine ili druga dokumentacija iz koje su jasno vidljivi cena, količina i rokovi plaćanja.
Šta se nalazi na "sivoj listi"?
Na "sivoj listi" su prakse koje su dozvoljene samo pod jasno definisanim uslovima, uključujući vraćanje neprodate robe, naplatu skladištenja, naplata naknade za uključivanje proizvoda u ponudu, dodatno promotivno izlaganje, marketinške aktivnosti, dostavljanje podataka o prodaji i prenošenje troškova promocija na dobavljače.
U svim slučajevima kupac mora da dokaže da je usluga zaista pružena, da ju je dobavljač tražio ili prihvatio i da je naknada srazmerna stvarnim troškovima.
U upustvu je navedeno i značajno smanjenje narudžbina veće od 20 odsto u odnosu na prosečne mesečne narudžbine ili ugovorene količine, ukoliko to ozbiljno utiče na proizvodnju ili dovodi do viškova zaliha i neiskorišćenih kapaciteta.
Posebno poglavlje odnosi se na zabranu "komercijalne odmazde", koja obuhvata svaku meru pritiska ili kažnjavanja dobavljača zbog korišćenja zakonskih prava ili odbijanja nepoštenih uslova, uključujući uklanjanje proizvoda iz ponude, smanjenje narudžbina, odlaganje prijema robe i uskraćivanje marketinške podrške.
Uputstvo stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.
(Izvor: Blic Biznis/Tanjug)
