Kina je krajem aprila uputila EU oštru trgovinsku pretnju. Ako Unija nastavi sa procedurom usvajanja Zakona o ubrzanju industrije (IAA), koji Peking smatra kršenjem svojih interesa, tvrdi da neće imati izbora „osim da preduzme kontramere radi zaštite legitimnih prava i interesa svojih kompanija“.
Pretnja nije došla iznenada, ali vreme i ton pokazuju da Peking ozbiljno shvata ono što se sprema u Briselu, piše Poslovni.hr.
Zakon „Made in Europe“
Evropska komisija je 4. marta 2026. predstavila predlog uredbe IAA, koji je odmah nazvan zakonom „Made in Europe“. Evropski komesar Stéphane Séjourné rekao je da će zakon „stvarati radna mesta usmeravanjem novca poreskih obveznika ka evropskoj proizvodnji, smanjenjem zavisnosti i jačanjem ekonomske bezbednosti i suvereniteta“.
Zakon cilja tri strateška sektora: čiste tehnologije, automobilsku industriju i energetski intenzivne industrije kao što su čelik, aluminijum i cement.
Konkretno, električni automobili koji dobijaju javnu podršku moraju biti sastavljeni u EU sa najmanje 70 odsto komponenti, isključujući bateriju, proizvedenih u 27 država članica. Za čelik i aluminijum propisani su minimalni pragovi niskougljeničnog sadržaja od 25 odsto, a za cement pet odsto.
Za strane investicije u strateškim sektorima zakon uvodi obavezni nadzor za ulaganja iznad 100 miliona evra iz zemalja koje kontrolišu više od 40 odsto globalnih proizvodnih kapaciteta u datom sektoru, prag koji na papiru ne pominje Kinu, ali u praksi gotovo isključivo na nju cilja. Cilj je povećati udeo industrijske proizvodnje u BDP-u EU sa 14,3 odsto u 2024. na 20 odsto do 2035.
Briselu gori pod nogama
Kontekst je ključan za razumevanje zašto Brisel nije mogao da čeka. Samo u 2024. i 2025. evropski dobavljači u automobilskom sektoru najavili su više od 100.000 otkaza, a ankete pokazuju da oko polovine evropskih dobavljača automobila razmatra smanjenje proizvodnih kapaciteta u EU.
Pozadina je kineska industrijska politika koja decenijama prevazilazi ono što evropski konkurenti mogu da isprate. Prema podacima OECD-a, kineske kompanije dobijaju četiri do osam puta više državne podrške u odnosu na prihod nego konkurenti iz drugih zemalja, uz dodatke koje je teško precizno izračunati, a uključuju jeftine kredite i indirektnu podršku.
Procene Međunarodne agencije za energiju pokazuju da je trošak proizvodnje baterijskih ćelija u Kini 20 do 35 odsto niži nego u Evropi. Trampove carine su praktično zatvorile američko tržište za te proizvode, što Evropu čini još privlačnijom destinacijom za kineske viškove.
Institucionalna diskriminacija
Kinesko ministarstvo trgovine nije biralo reči u svojoj pretnji. Njihov portparol izjavio je da IAA „nameće brojne restriktivne zahteve na strana ulaganja i može narušiti principe Svetske trgovinske organizacije“. Preferencijalnu oznaku „EU poreklo“ u javnim nabavkama i javnoj podršci Peking je ocenio kao investicionu barijeru i „institucionalnu diskriminaciju“.
Kineska privredna komora pri EU rekla je da zakon označava zaokret ka protekcionizmu koji će narušiti trgovinsku saradnju između EU i Kine. Peking je od EU zatražio uklanjanje diskriminatornih zahteva prema stranim investitorima, obavezni prenos intelektualne svojine i tehnologije, kao i ograničenja u javnim nabavkama iz zakonodavnog teksta.
Kineska pretnja kontramerama dolazi u trenutku kada EU istovremeno otvara i drugi front.
Carinjenje kineskih pošiljki
Savet EU je konačno odobrio da od 1. jula 2026. svaka mala pošiljka vrednosti ispod 150 evra koja ulazi u EU podleže fiksnoj carinskoj taksi od 3 evra po tarifnoj stavci. Ova mera ostaje na snazi do 1. jula 2028, kada će biti zamenjena redovnim carinskim tarifama.
Razmere promene su impresivne. Samo u 2024. u EU je ušlo oko 4,6 milijardi paketa u okviru tadašnjeg praga, a više od 90 odsto poticalo je iz Kine. EU procenjuje da je do 65 odsto tih pošiljki bilo namerno na ivici isplativosti radi izbegavanja carina.
Platforme kao što su Shein i Temu izgradile su čitave poslovne modele oko direktnog slanja robe potrošačima bez carinskih nameta, ali taj model od 1. jula više neće biti moguć.
EU komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis rekao je da mera „predstavlja važan korak ka obezbeđivanju jednakih uslova za evropske kompanije“, a komesar za trgovinu Maroš Šefčovič ocenio je carinske promene kao „najambiciozniju carinsku reformu od osnivanja carinske unije 1968.“
Šta Peking može da uradi?
Džejkob Gunter, analitičar berlinskog Mercator instituta za kineske studije, jednog od vodećih evropskih think-tankova za pitanja Kine, objašnjava da Peking ne mora direktno da komunicira sa evropskim kompanijama prisutnim na kineskom tržištu. Dovoljno je da one same zaključe da im je u interesu da lobiraju za poslušniju evropsku strategiju.
Tome u prilog ide i poznati obrazac kineskih kontramera: selektivna ograničenja pristupa tržištu, poreske i regulatorne istrage i promena nabavnih preferencija prema evropskim kompanijama sa velikom izloženošću Kini.
Stručnjaci navode tri moguća scenarija. U prvom, EU i Kina ulaze u pregovore, čemu Peking u svojoj izjavi ostavlja vrata otvorena, a IAA se menja u ključnim tačkama kako bi se smanjila direktna diskriminacija kineskih investitora, možda modelom „priznatih partnera“ koji bi Kini ostavio ograničen pristup.
U drugom scenariju EU usvaja zakon uglavnom nepromenjen, Kina uvodi kontramere, najverovatnije u vidu istraga evropskih kompanija i nabavnih ograničenja, a obe strane istovremeno trguju i spore se pred STO, koji nema brzo rešenje.
U trećem scenariju kombinacija kineskih pretnji i unutrašnjeg evropskog lobija, posebno od strane zemalja sa dubokim vezama sa Kinom poput Nemačke i Mađarske, dovodi do tolikog razvodnjavanja zakona da „Made in Europe“ postaje simboličan, a ne operativan.
Nikome nije lako da popusti
Zakon moraju zajednički da usvoje Savet EU i Evropski parlament, što obično traje nekoliko meseci i u čemu ključne odredbe mogu biti izmenjene.
Pozadinska matematika je jednostavna i objašnjava zašto nijedna strana ne može lako da popusti: Evropa gubi industrijska radna mesta, Kina ima viškove kapaciteta kojima treba odredište, a SAD je zatvorio svoja vrata.
Ono što se trenutno dešava između Brisela i Pekinga nije samo spor oko carinskih pragova i kvota. To je pregovaranje o tome kome će pripasti industrijska budućnost na bogatom evropskom tržištu.
(Izvor: Indeks)
