Cilj je skladištenje viška energije iz obnovljivih izvora i korišćenje kada je potrebna za stabilnost mreže
Baterija će imati kapacitet od 2,1 GWh i snagu od 1,2 GW, što je uporedivo sa nuklearnom elektranom
Švajcarska je započela jedan od najambicioznijih energetskih projekata u celoj Evropi. U gradu Laufenburg, nekoliko mašina već mesecima kopa ogromnu rupu, veličine dva fudbalska terena i dubine zgrade od osam spratova. Sve to kako bi se smestila neviđena infrastruktura: najsnažnija redoks protočna baterija ikada izgrađena.
Projekat vodi kompanija FlexBase Group i predviđa kapacitet od 2,1 GWh, sa snagom od 1,2 GW, što su veličine uporedive sa nuklearnom elektranom. Investicija koja može premašiti 5,5 milijardi evra ima za cilj da baterija bude puštena u rad 2029. godine.
Ovaj projekat se realizuje iz jednostavnijeg razloga nego što se čini. Cilj je skladištenje energije kada je ima viška i njeno korišćenje kada je potrebna. Obnovljivi izvori energije, poput solarne i vetroenergije, ne proizvode električnu energiju konstantno, pa je neophodno skladištenje kako bi se izbegli prekidi ili neravnoteže u mreži.
Džinovski projekat koji će ugledati svetlost dana 2029.
Ovde na scenu stupa ova tehnologija, koja ima istoriju dužu od jednog veka. Redoks protočne baterije, čiji je princip teorijski postavljen 1879. godine, a kasnije razvijen od strane NASA-e, koriste tečne elektrolite za skladištenje energije. Za razliku od tradicionalnih baterija, ne troše se lako, bezbednije su i mogu trajati mnogo više godina.
- Nedostatak
Ipak, imaju jedan veliki nedostatak: zauzimaju više prostora od litijumskih baterija. Zato ovakva postrojenja imaju smisla samo u velikim projektima kao što je ovaj u Laufenburgu, gde prostor nije problem. Ako sve bude išlo po planu, ova baterija će biti najveća te vrste na svetu i pomoći će Evropi da napreduje u skladištenju čiste energije.
(Izvor: Gazzetta)
