Investiciona mapa sveta: Globalni trendovi 1990–2025, evo šta pokazuje analiza prinosa i volatilnosti glavnih klasa imovine
Poslednjih godina, od 2020. do 2025., zlato je dominiralo kao zaštitna klasa kroz inflaciju i geopolitiku.
Centralne banke, kamatne stope i inflacija značajno utiču na dinamiku i stabilnost tržišta kapitala.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Investicioni rezultati mogu znatno varirati u zavisnosti od perioda koji se analizira. Dok su akcije i zlato u posljednjim godinama ostvarivali snažne prinose, obveznice i pojedine alternativne klase imovine zaostajale su, posebno u postpandemijskoj eri rasta kamatnih stopa.
Grafikon u nastavku prikazuje prosečne godišnje prinose i volatilnost po glavnim klasama imovine tokom tri različita perioda: dugoročni (1990–2025), srednjoročni (2010–2025) i najnoviji ciklus (2020–2025), koristeći podatke Goldman Saksa.
Blic preporučuje
Globalna tržišta akcija i privatna tržišta ne uključuju nekretnine, a podaci su od septembra 2025. godine.
Razumevanje volatilnosti: Volatilnost meri koliko se prinosi investicije menjaju iz godine u godinu. Na primer, volatilnost od 10% znači da se prinosi obično kreću oko 10 procentnih poena iznad ili ispod proseka u datoj godini. Iako veća volatilnost često ide uz veće prinose, ona takođe povećava rizik od kratkoročnih gubitaka.
Dugoročni prinosi po klasama imovine: 1990–2025
Tokom proteklih 35 godina, rizična imovina je značajno nadmašila bezbednije alternative.
Klasa imovine - Prinos (godišnje) - Volatilnost
- Globalne akcije 8,1% | 14,7%
- Globalne državne obveznice 4,3% | 5,8%
- Korporativne obveznice 5,6% | 5,3%
- Zlato 6,7% | 15,4%
- Privatna tržišta 10,5% | 21,3%
- Nekretnine 5,7% | 15,1%
Privatna tržišta su ostvarila najjače prosečne godišnje prinose od 10,5%, ali sa značajnom volatilnošću od preko 21%. Globalne akcije su takođe dobro prolazile, sa prosečno nešto iznad 8% godišnje.
Obveznice su nudile skromnije, ali stabilne prinose, dok je zlato obezbedilo diverzifikaciju sa srednjim prinosima i visokom volatilnošću.
Učinak klase imovine nakon globalne finansijske krize: 2010–2025
Period nakon globalne finansijske krize karakterisale su niske kamatne stope i snažan rast berze.
Globalne akcije su povećale prosečne godišnje prinose na 10,5%, dok su privatna tržišta nastavila da nadmašuju javno trgovanu imovinu.
Nasuprot tome, državne obveznice su podbacivale jer su prinosi smanjeni na niske nivoe, dajući manje od 1% godišnje. Zlato je ostalo otporno tokom ovog perioda – cene su snažno porasle od 2009. do 2012. godine, zatim su pale i stabilizovale se.
Prinosi klasa imovine nakon pandemije: 2020–2025
Najnoviji petogodišnji period pokazuje snažnu divergenciju između klasa imovine.
Klasa imovine - Prinos (godišnje) - Volatilnost
- Globalne akcije12,5% | 16,8%
- Globalne državne obveznice -1,1% | 5,8%
- Korporativne obveznice 1,3% | 6,3%
- Zlato 18,4% | 15,4%
- Privatna tržišta 7,7% | 26,9%
- Nekretnine 1,9% | 17,2%
Globalne akcije su ostvarile snažne prinose od pada tržišta 2020. godine, uprkos visokoj volatilnosti.
Zlato imalo najbolji učinak
U međuvremenu, zlato je bila klasa imovine sa najboljim učinkom usred rastuće inflacije, geopolitičkih rizika i visokih kamatnih stopa, a cene su dva puta dostigle rekordne maksimume od 2020. godine.
Obveznice su imale negativan realni i nominalni efekat, jer je brzo povećanje kamatnih stopa spustilo njihove cene. Rast inflacije i visok nivo državnog duga izvršili su dodatni pritisak na cene državnih obveznica.
Pored toga, nekretnine su zabeležile relativno niske prinose na srednji i duži rok, jer su visoke kamatne stope na hipoteke smanjile potražnju za stanovima na mnogim velikim tržištima.
(Izvor: Bankar.ba)