Sirova nafta brent sada košta oko 100 dolara po barelu, što je niže nego pre, ali i dalje više nego krajem februara
Postoje ozbiljna upozorenja o mogućoj globalnoj recesiji i nestašici goriva, posebno u Evropi i Aziji
Cene nafte naglo su pale nakon naznaka mogućeg smirivanja sukoba na Bliskom istoku. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su pregovori o okončanju rata u toku, na šta je tržište odmah reagovalo.
Cena sirove nafte brent pala je za oko pet odsto i trenutno iznosi nešto manje od 100 dolara po barelu, odnosno oko 92 evra. Ipak, cene su i dalje znatno više nego krajem februara, kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli napade na Iran.
Istovremeno, signali o deeskalaciji su kontradiktorni - dok Tramp tvrdi da su pregovori počeli, Iran to negira i poručuje da nema razgovora sa Vašingtonom. Teheran i dalje kontroliše Ormuški moreuz, kroz koji prolazi veliki deo svetske nafte, i upozorava da bi u slučaju dalje eskalacije mogao potpuno da ga zatvori.
Strah od recesije i rasta cena
Zbog ovakve situacije, čelnici velikih kompanija sve češće upozoravaju na mogućnost globalne recesije i nestašice goriva.
Izvršni direktor kompanije Šel, Vael Savan, upozorio je da bi Evropa već narednog meseca mogla da se suoči sa nestašicama goriva. On je istakao da je pritisak na globalno snabdevanje već primorao pojedine delove Azije na smanjenje potrošnje energije, uz opasnost od "lančanog efekta".
Slično upozorenje stiglo je i od Larija Finka, čelnika američkog finansijskog giganta Blekrok, koji smatra da bi globalna recesija mogla da usledi ukoliko cena nafte dostigne 150 dolara po barelu.
Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko pregovori uskoro ne daju rezultate, rekordne cene bliskoistočne nafte mogle brzo da se preliju i na druga tržišta.
Evropa nije direktno zavisna, ali je izložena riziku
Iako se Ormuški moreuz često pominje kao ključna tačka svetske trgovine naftom, Evropa nije među regionima koji su direktno najzavisniji od tog pravca. Većina nafte koja tuda prolazi završava u Aziji, pre svega u Kini i Indiji.
Procene pokazuju da samo 10 do 20 odsto evropskog uvoza ima veze sa tim rutama. Ipak, problem nije samo u količini, već u globalnom tržištu - kako Azija pojačava kupovinu iz drugih izvora, cene rastu svima, pa i Evropi.
Azija već oseća posledice
Azijske zemlje prve su osetile posledice poremećaja, ne samo kroz rast cena, već i kroz realne nestašice.
Filipini su proglasili nacionalno energetsko vanredno stanje, zatvorene su stotine benzinskih stanica, a uvedene su stroge mere kontrole potrošnje. U Pakistanu vlasti razmatraju takozvani "pametni lokdaun" kako bi smanjile potrošnju goriva, dok su škole privremeno zatvorene, a rad od kuće ponovo uveden.
U Mjanmaru nestašice dizela već pogađaju poljoprivredu, a gorivo se prodaje na crnom tržištu po višestruko višim cenama.
U međuvremenu, Kina i Indija nastavljaju da kupuju rusku i iransku naftu, čime održavaju globalnu ponudu, ali istovremeno dodatno podižu cene na svetskom tržištu.
Stručnjaci upozoravaju da će dalji razvoj situacije zavisiti pre svega od ishoda pregovora i stabilnosti snabdevanja, ali i od poteza najvećih proizvođača nafte u svetu.
(Blic biznis/jutarnji)
