Pogođene su posebno male i srednje nemačke kompanije, koje su prinuđene da razmatraju otpuštanja i zamrznu investicije
Problemi zahvataju i velike industrijske sisteme u Evropi, koji povećavaju cene i smanjuju zaposlenost
U skromnoj kancelariji nemačke hemijske kompanije "Gečem" (Gechem9, među plastičnim kantama i ambalažom deterdženata, vlasnica Martina Najsvonger svakodnevno vodi krizne sastanke i, kako sama priznaje, izbacuje frustracije na bokserskoj vreći. Posle pandemije, energetske krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu i američkih carina, novi udar dolazi sa Bliskog istoka i ponovo pogađa upravo ono što industriji najviše treba: sirovine.
"Nema predaha. Svake godine profit je sve manji i na kraju nestane. Iscrpljujuće je to i više ne znaš šta da radiš", kaže Najsvonger za Rojters u pogonu u Klajnkarlbahu. "Gečem", koji proizvodi hemikalije za sredstva za čišćenje i kočione tečnosti za automobilsku industriju, samo je jedan primer šire krize koja pogađa evropske sektore – od hemije i plastike do metala, tekstila i igračaka.
Rat u Persijskom zalivu samo je pogoršao situaciju. Nakon što je Iran blokirao Ormuski moreuz, ključni koridor globalne trgovine energentima, cene nafte skočile su gotovo na 120 dolara po barelu, dvostruko više nego početkom godine. Istovremeno su napadi na postrojenja za gas u Iranu i Kataru uzdrmali tržišta.
Za Evropu, koja već ima znatno više cene energije od konkurencije, to je veoma bolan udarac. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, veleprodajna cena električne energije u Nemačkoj dostiže oko 132 dolara po megavat-satu, u poređenju sa 48 dolara u SAD-u.
"Evropa je na udaru i nema prostora za još jedan energetski šok u tako kratkom periodu", upozorava Ipek Ozkardeskaya iz "Sviskvorea" (Swissquote), ističući da su Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo među najranjivijima. Procene nemačkog instituta IW pokazuju da bi samo njihova privreda mogla izgubiti 40 milijardi evra u dve godine ako cena nafte ostane oko 100 dolara.
Posebno su pogođene male i srednje kompanije
Posebno su pogođene male i srednje kompanije – okosnica nemačke privrede poznata kao "Mittelstand". "Gečem", osnovan još 1861. godine, prošle godine ostvario je promet od 46 miliona evra i zapošljava 165 ljudi, ali sada je zamrznuo zapošljavanje i prvi put u dve decenije razmatra otpuštanja.
Investicije su zaustavljene, uključujući novu liniju za punjenje i proširenje solarne elektrane, a cena sulfaminske kiseline – ključne sirovine za proizvode poput tableta za mašine za pranje sudova – porasla je za petinu, što je kompaniji već povećalo troškove za do 400.000 evra ove godine.
Problemi se ne zaustavljaju na energentima. Zbog blokade Ormuskog moreuza poremećena je isporuka đubriva, sumpora, helijuma, aluminijuma i plastike, a troškovi transporta su porasli. "Ova situacija će jako pogoditi male i srednje kompanije jer mnoge nemaju alternativne lance snabdevanja", upozorava Vofgang Gros Entrup iz nemačkog hemijskog udruženja VCI.
Već pre ove krize "Mittelstand" je bio pod pritiskom: 2025. godine više od 24.000 kompanija završilo je u stečaju, najviše od 2014. godine.
Kriza se preliva i na velike igrače
Pritisak se sada širi i na velike industrijske sisteme. Nemački "Lankses" najavio je ukidanje 550 radnih mesta i povećanje cena, a BASF ih već podiže i do 30 odsto. Evonik upozorava da troškove neće biti moguće u potpunosti prebaciti na kupce, a "Henkel" beleži rast cena sirovina u celom lancu snabdevanja.
"Naše kompanije rade u punom kriznom režimu", poručuju iz VCI-ja, a slična slika vidi se širom Evrope. Predsednik ABB-a Peter Voser upozorava da bi dugotrajan rat mogao ozbiljno pogoditi globalnu privredu zbog rasta cena energije i mogućih obustava proizvodnje.
Francuski proizvođač plastičnih cevi "Elidan" već oseća posledice: dobavljači iz Azije proglašavaju "višu silu" i prekidaju isporuke sirovina. "Ako se sukob nastavi, moraćemo da povećamo cene. Ovakav udar ne možemo sami da apsorbujemo", kaže predsednik kompanije Mark-Antoan Blen.
Danski LEGO pokušava da smanji zavisnost od fosilnih goriva prelaskom na recikliranu i bioplastiku, ali ni to ne ublažava osnovni problem – hroničnu nestabilnost. "Pandemija, inflacija, rat u Ukrajini, carine… previše je toga. Volatilnost nikada nije dobra", zaključuje direktor te kompanije Nils Kristijansen.
(Izvor: Tportal
