Britanska ekonomija raste sporo, dug i kamate na dug su visoki, a dodatni pritisak stvara planirano povećanje izdvajanja za odbranu do 2035. godine
Vlada planira ukidanje poreza na potrošnju električne energije u domaćinstvima na najmanje šest meseci
Novi britanski premijer Endi Bernam je u svojim prvim koracima pokušao da spoji pomoć građanima sa porukom investitorima da vlada neće dodatno opterećivati javne finansije.
Bernam je imenovao Džona Hilija, bivšeg ministra odbrane i bivšeg službenika Ministarstva finansija u vreme Gordona Brauna, za šefa trezora. Ovim je, prema rečima analitičara, želeo da pokaže da će vlada ispuniti svoje obećanje o smanjenju britanskog javnog duga.
Ukidanje poreza
Već sledećeg jutra, vlada je objavila da će ukinuti porez na potrošnju električne energije u domaćinstvima na najmanje šest meseci od oktobra. Procenjuje se da će prosečno domaćinstvo tako uštedeti 45 funti godišnje, a troškovi mere trebalo bi da budu pokriveni odustajanjem od plana uvođenja digitalnog identiteta.
Bernam preuzima zemlju čija je ekonomija rasla u proseku manje od 1,5 odsto godišnje od 2009. godine, upola brže nego u 15 godina pre finansijske krize 2008. godine. Istovremeno, nacionalni dug je premašio 95 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je kamata na dug u fiskalnoj godini koja se završava u aprilu dostigla 111,2 milijarde funti, odnosno 8,3 odsto ukupne državne potrošnje.
Dodatni pritisak na budžet stvara obaveza povećanja izdvajanja za odbranu na 3,5 odsto BDP-a do 2035. godine. Prema procenama Instituta za fiskalne studije, to bi koštalo oko 36 milijardi funti godišnje, ili 500 funti po glavi stanovnika.
Ekonomistkinja Olivija O’Salivan iz Čatam Hausa upozorila je da su ova ograničenja duboko strukturna. Bivši ekonomista Goldman Saksa, Džim O’Nil, rekao je da Britaniji treba neko ko je spreman da uradi „nešto smelo i drugačije“.
Reindustrijalizacija i decentralizacija
Za sada, Bernam nudi opšti plan za reindustrijalizaciju zemlje, preusmeravanje investicija iz Londona u druge delove Britanije, izgradnju više javnih stanova i podršku malim i srednjim preduzećima.
Međutim, bez bržeg ekonomskog rasta, vladi će biti teško da izbegne izbor između viših poreza i smanjenja popularnih javnih programa kao što je Nacionalna zdravstvena služba.
