Severnoevropske zemlje izrazile su skepticizam prema protekcionističkim politikama EU kao što je "Kupuj evropsko"
Debata među liderima EU odražava razlike u pristupima regulaciji i strateškim ekonomskim prioritetima
Očekuje se da će se lideri EU razići u mišljenjima o tome da li je „Kupuj evropsko“ odgovor na opadajuću ekonomsku situaciju Evrope, na samitu o tome kako osigurati budućnost kontinenta u nestabilnijoj globalnoj ekonomiji.
U zamku sa jarkom u istočnobelgijskom selu, 27 lidera EU okupiće se u četvrtak na sesiji o tome kako Evropa može povratiti svoju ekonomsku konkurentnost u odnosu na SAD i Kinu, u vreme ekonomskih pretnji i političkih turbulencija.
Pitanje opadajuće konkurentnosti Evrope dugo je mučilo EU, ali je dobilo na hitnosti kada su bolne ranjivosti otkrivene iznenadnim gubitkom ruskog gasa 2022. godine, trgovinskim ratovima Donalda Trampa i težnjom Kine ka ekonomskoj dominaciji putem ogromnih državnih subvencija.
U tom kontekstu, EU razmatra nekada tabu politiku evropskih preferencija, naime favorizovanje evropskih kompanija u strateškim sektorima kao što su čiste tehnologije. Francuska dugo promoviše politiku „Kupuj evropsko“ koja bi mogla da znači nametanje zahteva vladama da daju prioritet lokalno proizvedenoj robi u javnim ugovorima.
Kasnije ovog meseca, izvršna vlast EU objaviće Zakon o industrijskom akceleratoru, za koji se očekuje da će postaviti ciljeve za evropski sadržaj u nizu strateških proizvoda, kao što su solarni paneli i električna vozila.
Francuski predsednik, Emanuel Makron, rekao je ove nedelje evropskim novinama da bi evropske preferencije trebalo da budu usmerene na određene strateške sektore, kao što su čiste tehnologije, hemikalije, čelik, automobilska industrija i odbrana, „inače će Evropljani biti potisnuti“.
Opisao je evropske preferencije kao „odbrambenu meru“ i neophodnu jer se „suočavamo sa nelojalnim konkurentima koji više ne poštuju pravila Svetske trgovinske organizacije“.
Grupa severnoevropskih zemalja koje se zalažu za slobodnu trgovinu upozorila je na tu ideju. Zajednički dokument nordijskih, baltičkih zemalja i Holandije navodi da bi evropske preferencije „mogle rizikovati dodavanje još jednog sloja složene regulacije“ i odgurnuti investicije.
Švedski premijer, Ulf Kristerson, rekao je da je oprezan prema bilo kakvoj protekcionističkoj agendi. „Osnovna ideja pokušaja zaštite evropskog poslovanja, ako je to svrha akcije „Kupuj evropsko“, da se pokuša izbeći trgovina ili partnerstvo sa drugim zemljama, onda sam veoma skeptičan“, rekao je za „Fajnenšel tajms“.
Nemački kancelar, Fridrih Merc, i italijanska premijerka, Đorđa Meloni, zaobišli su ovo pitanje u nedavno objavljenom zajedničkom dokumentu, ali su pronašli zajednički jezik o „zakonodavnom samoograničavanju“, odnosno manje regulacije EU. Oboje bi želeli da agenda EU za deregulaciju ide dalje.
Procvat nemačko-italijanskog partnerstva pokrenuo je pitanja o zdravlju francusko-nemačkih odnosa, tradicionalnog motora evropskog projekta.
Uprkos popravljanju francusko-nemačkih odnosa od Mercovog izbora, Pariz i Berlin se razlikuju po ključnim ekonomskim pitanjima. Merc je skeptičan prema konceptu „Kupuj evropsko“, favorizujući agresivniju agendu deregulacije i trgovinske sporazume. Merc i Makron se takođe ne slažu oko dugo očekivanog trgovinskog sporazuma EU sa Merkosurom. Dok je nemački lider pozivao na brzo stupanje na snagu sporazuma sa južnoameričkim zemljama, Makron ga je odbacio kao „loš dogovor“.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, iznela je opreznu poruku o konceptu „Kupuj evropsko“. Govoreći u Evropskom parlamentu u sredu, rekla je da je evropska preferencija „neophodan instrument“ u strateškim sektorima. „Ali želim da budem jasna – to je tanka linija kojom treba hodati“, rekla je, dodajući da svaki predlog mora biti „podržan robusnom ekonomskom analizom i u skladu sa našim međunarodnim obavezama“.
Pitanje „Kupuj evropsko“ je samo jedan deo obimnog dnevnog reda samita koji se održava u Alden Bizenu u Limburgu, imanju koje su u 13. veku osnovali tevtonski vitezovi. Lideri će takođe razgovarati o deregulaciji, fragmentiranim tržištima kapitala koja ograničavaju zelene i digitalne investicije, kao i o barijerama na jedinstvenom evropskom tržištu koje ometaju trgovinu.
Fon der Lajen je rekla poslanicima Evropskog parlamenta da postoji „previše pozlaćivanja“ – dodatnih slojeva nacionalne regulative koji otežavaju život preduzećima. Na primer, rekla je da je kamionu u Belgiji dozvoljeno da teži 44 tone, ali da može da nosi samo 40 tona kada pređe u Francusku.
Lideri će saslušati Marija Dragija i Enrika Letu, dva bivša italijanska premijera, koji su izradili izveštaje o ekonomiji koji utvrđuju dnevni red. Dragi je prošle nedelje upozorio da je trenutni svetski ekonomski poredak „mrtav“ i da Evropa rizikuje da postane „podređena, podeljena i deindustrijalizovana odjednom“.
Rekao je da Evropa treba da pređe iz „konfederacije u federaciju“, dodajući da pravo veta pojedinačnih država članica u ključnim politikama čini zemlje „ranjivim na to da budu izbačene jedna po jedna“.
Priznajući teškoće EU u donošenju odluka, fon der Lajen je rekla da je otvorena za nastavak usvajanja zakona o integraciji tržišta kapitala EU u manjoj formaciji, ako ne bude dogovora na nivou 27 zemalja.
„Moramo da postignemo napredak i srušimo barijere koje nas sprečavaju da budemo pravi globalni gigant“, rekla je, misleći na planove za integraciju evropskog finansijskog sistema.
(Gardijan)
