Rast cena avionskih karata može uticati na dolazak gostiju iz daljih zemalja, dok gosti iz regiona imaju prednost zbog lakšeg dolaska automobilom
Domaćim turistima preporučuju se pogodnosti i popusti, a konačna zarada iznajmljivača zavisi od popunjenosti, investicija i sve većih operativnih troškova
Uskoro će se povećati broj letova iz celog sveta na hrvatskim aerodromima, a na auto-putevima se ponovo očekuju redovi turista koji stižu automobilima iz brojnih evropskih zemalja. Iako mnogi stručnjaci najavljuju da će ove godine u Hrvatsku doći više gostiju zbog rata na Bliskom istoku, pitanje je da li će ih obeshrabriti rastuće cene u turističkom sektoru.
Zabrinut je i ministar turizma i sporta Tonči Glavina, koji je pre nekoliko dana tokom boravka u Splitu pozvao ceo turistički sektor da snizi cene između 10 i 20 odsto. Ministar je rekao da je ovo specifična turistička godina koju obeležavaju geopolitička nestabilnost i poremećaji u saobraćaju i putovanjima zbog rata na Bliskom istoku, ističući da konkurentske zemlje već nude popuste i da Hrvatska mora ostati konkurentna.
„Upućen je apel svim akterima u turističkom sektoru da je sada vreme da se pokažu dobre promotivne akcije i da se smanje očekivanja i marže u celom lancu vrednosti“, rekao je Glavina, dodajući da će država reagovati dodatnim merama ako bude potrebno. Njegovu poruku podržao je i premijer Andrej Plenković, koji je u Dubrovniku rekao da je ministar bio „više nego jasan“. „Ministar je apsolutno u pravu. Moramo biti konkurentni. Svi moraju da snize cene“, rekla je premijerka.
Stabilne cene
Sami stanodavci tvrde da situacija na terenu nije tako jednostavna. Predsednica Hrvatskog udruženja porodičnog smeštaja Barbara Marković ističe da su cene privatnog smeštaja među najstabilnijima u celom turističkom sektoru.
Ona podseća da cene privatnog smeštaja rastu godinama, ali da je taj rast zaustavljen prošle godine. Prema njenim rečima, mnogi apartmani ove sezone drže cene na nivou iz 2024. godine, zbog čega veruje da Hrvatska i dalje može da ponudi smeštaj za različite budžete. „Poslednji put kada sam bila na Savetu, samo sam govorila da su cene privatnog smeštaja stabilne, mnogo stabilnije nego u bilo kom drugom turističkom sektoru“, rekla je Marković.
Na pitanje da li su konkurentni u poređenju sa drugim mediteranskim destinacijama, kaže da sve zavisi od lokacije. „Cene u centru Splita ili Rima u špicu sezone su slične. Privatni smeštaj u Hrvatskoj nije koncentrisan samo u velikim turističkim centrima, već i u manjim okolnim mestima, pa gosti mogu pronaći apartman za gotovo svaki budžet. Tako da čak i usred sezone možete pronaći znatno pristupačniji smeštaj u manjim mestima i van gradskih centara, kao i luksuzni apartman za 300 evra u centru grada“, rekla je Marković, dodajući da je naša prednost i kvalitet smeštaja, jer su hrvatski stanodavci poslednjih godina mnogo uložili u kvalitet ponude.
Prve ozbiljne rezervacije su dobili tek u aprilu
Kad smo već kod rezervacija, priznaje da se stanovi ove godine sporije popunjavaju nego prethodnih sezona. Mnogi stanodavci, kaže, prve ozbiljne rezervacije su dobili tek u aprilu, dok su prethodnih godina veliki deo kapaciteta popunjavali tokom zime.
„Moramo znati da razlog nije u stanodavcima ili gostima, već u globalnoj neizvesnosti i geopolitičkim okolnostima. Kada se ljudi osećaju nesigurno, prvo što urade jeste da odlože putovanja i nepotrebne troškove. To je sasvim normalna reakcija“, kaže predsednica HUOS-a. Dodaje da je pre nekoliko meseci upozoravala da će geopolitička situacija dovesti do pomeranja ka rezervacijama u poslednjem trenutku, što se sada i dešava.
Međutim, Hrvatska ima jednu važnu prednost u odnosu na konkurente, a to je da veliki broj gostiju stiže automobilima. Upravo zato Marković očekuje moguće povećanje dolazaka sa najbližih matičnih tržišta i susednih zemalja, čiji stanovnici relativno lako mogu da sedu u automobil i stignu do Jadrana.
Porast cena avio-karata
S druge strane, upozorava na rast cena avio-karata koji bi mogao da utiče na goste iz udaljenijih zemalja poput Skandinavije, Velike Britanije ili SAD. „Ako se cene goriva stabilizuju, verujem da ćemo imati sezonu sličnu prošlogodišnjoj. Ako dođe do većeg povećanja cena avio karata, moguće je da će neki gosti sa udaljenijih tržišta izostati, ali bi mogli da dođu gosti iz zemalja koje su nam bliže“, smatra Marković, ističući da Hrvatska i dalje ima veliku prednost jer se smatra sigurnom i stabilnom destinacijom.
Posebno ističe važnost domaćih turista, za koje smatra da bi trebalo da imaju dodatne pogodnosti i popuste. Kao primer navodi Italiju, koja intenzivno promoviše sopstvenu obalu i domaći turizam među svojim građanima. „Domaćim gostima treba dati dodatne pogodnosti i izaći im u susret. Ako vam se gost vrati ili vidite da je domaći gost, uvek treba pronaći način da mu ponudite bolje uslove ili popuste“, kaže on.
Dodaje da mnogi domaći turisti danas zaobilaze velike platforme i direktno kontaktiraju vlasnike smeštaja, i tada često mogu da dobiju niže cene. Prema njenim rečima, stanodavci obično daju gostima koji ih direktno kontaktiraju oko 20 odsto niže cene u predsezoni i između 10 i 15 odsto tokom glavne sezone.
Troškovi veći nego ranije
Na pitanje da li se ove godine isplati čekati „last minut“ ponude, Marković odgovara da sve zavisi od destinacije. Manja mesta sa većim brojem apartmana mogla bi da ponude bolje cene u poslednjem trenutku, dok će atraktivnije destinacije i datumi većih događaja biti popunjeni mnogo ranije. „Ako želite da budete u Puli tokom velikog koncerta, onda bi trebalo odmah da rezervišete smeštaj. Manja mesta bez toliko događaja možda mogu sebi da priušte da čekaju last minut ponude.“
Naime, sezona je poslednjih godina znatno duža, posebno u Dubrovniku, gde turizam praktično traje tokom cele godine, dok se u Splitu sezona sada proteže od Uskrsa do kraja oktobra.
„Naš problem nisu veliki gradovi poput Splita, Dubrovnika ili Zagreba, već manji gradovi i delovi obale gde je sezona još uvek prekratka. To je posebno izraženo u mestima koja su značajno udaljena od aerodroma i auto-puteva, gde produženje sezone nije moguće bez zajedničkog rada lokalne samouprave, turističkih zajednica i privatnog sektora. Iznajmljivač ne može sam produžiti sezonu. Ni lokalna samouprava ni turistička zajednica to ne mogu sami. Svi moramo da radimo zajedno“, kaže on.
Govoreći o zaradi u privatnom smeštaju, Marković kaže da ona u velikoj meri zavisi od vrste i veličine objekta, ali i od broja smeštajnih jedinica koje vlasnik ima. Troškovi, dodaje, danas su znatno veći nego ranije, a konačna zarada zavisi od popunjenosti, investicija i kvaliteta smeštaja. „Ako je sezona dobra i objekat je dobro rezervisan, neki iznajmljivači mogu da ostvare solidan deo prihoda nakon svih troškova, ali danas su investicije i operativni troškovi mnogo veći nego pre nekoliko godina“, zaključuje on.
(Izvor: Dnevno.hr)
