Zemlje sa nižim prihodima i regioni već pogođeni sukobom u Iranu najviše su izloženi riziku od dodatnih poremećaja i povećanja cena hrane
Analitičari Goldman Saksa procenjuju da bi cene prehrambenih sirovina mogle porasti do 15,8% globalno, a potpuni efekti mogu biti vidljivi tek u drugoj polovini 2028.
Ekonomisti upozoravaju da bi „super“ vremenski ciklus El Ninjo ove godine mogao da izazove ozbiljan šok na globalnim tržištima hrane, čije bi posledice mogle da traju sve do 2028. godine.
Dok rat u Iranu podiže svetske cene hrane na najviši nivo u poslednje tri godine, ekonomisti upozoravaju da se lanci snabdevanja suočavaju sa „dvostrukim udarom“ koji podstiču ekstremni vremenski uslovi povezani sa globalnim zagrevanjem.
Naučnici navode da El Ninjo 2026–2027. godine – koji nastaje kada promene u obrascima vetrova omoguće toplijoj vodi da se proširi preko centralnog i istočnog dela ekvatorijalnog Pacifika – ima istorijski nezabeleženu verovatnoću da preraste u „veoma snažan“ događaj koji bi mogao da izazove toplotne talase, poplave i intenzivnije oluje.
Neformalno nazvan „super“ ili „Godzila“ El Ninjo, američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) prošlog meseca potvrdila je da se u Pacifiku stvaraju uslovi za zagrevanje i da postoji 63 odsto šanse da temperatura površine mora kasnije ove godine bude više od 2 stepena Celzijusa iznad uobičajenog proseka.
U trenutku kada domaćinstva širom sveta već osećaju pritisak zbog naglog rasta troškova života, stručnjaci upozoravaju da bi ekstremni El Ninjo mogao dodatno da pogorša situaciju. Mogućnost novog inflatornog udara zabrinjava i centralne banke, jer povećava rizik da kamatne stope ostanu na povišenim nivoima.
„El Ninjo vraća klimatsku inflaciju ('klimaflaciju') na dnevni red“, naveli su analitičari italijanske banke UniCredit u istraživačkom izveštaju. „Nedavni toplotni talasi u Evropi podsećaju nas da se klimatska osnova već menja. El Ninjo bi kasnije ove godine mogao da doda novi sloj pritiska, jer pojačava posledice globalnog zagrevanja.“
Ovaj prirodni fenomen ima dugu istoriju uticaja na prinose useva i mreže snabdevanja hranom. Pre više od jednog veka, El Ninjo koji bi verovatno bio najsnažniji ikada zabeležen izazvao je katastrofalne suše širom Kine, južne Afrike, Brazila, Egipta i Indije. U uslovima gladi dodatno pogoršanim kolonijalnom vlašću, stradali su milioni ljudi, uključujući više od šest miliona stanovnika Indije tokom perioda od 1876. do 1878. godine.
El Ninjo događaji iz 1981–1982, 1996–1997, 2015–2016. i 2023–2024. godine bili su među najsnažnijima ikada zabeleženim. Međutim, prognoze NOAA pokazuju da bi ciklus 2026–2027. mogao da bude još intenzivniji, povećavajući rizik od suša i poplava koje bi mogle da pogode prinose i globalno snabdevanje hranom.
Prema analitičarima Goldman Saksa, jačina ovog El Ninja mogla bi da izazove rast globalnih cena prehrambenih sirovina od 15,8 odsto. To bi imalo posledice širom sveta, uključujući potrošače u Evropi, gde ova investiciona banka predviđa da bi cene hrane u evrozoni mogle da porastu za 1,3 odsto.
Ipak, puni efekti neće se odmah osetiti zbog načina na koji se troškovi klimatskih posledica postepeno prenose kroz globalne lance snabdevanja hranom. Zbog toga Goldman Saks procenjuje da bi posledice mogle biti „u potpunosti vidljive“ tek u drugoj polovini 2028. godine.
Većina kašnjenja posledica je vremena potrebnog da ekstremni vremenski uslovi pogode poljoprivrednu proizvodnju, imajući u vidu različite cikluse setve, rasta i žetve različitih kultura. Na posledice će uticati i logistički problemi, uključujući nivoe vode u kanalima i rekama koje se koriste za ključne isporuke.
„El Ninjo ne utiče na poljoprivredu na isti način svuda. On menja globalne obrasce padavina i temperatura, stvarajući regionalne dobitnike i gubitnike“, naveli su analitičari UBS-a. Pojedini regioni mogli bi čak da imaju koristi od toplijih vremenskih uslova.
Analitičari upozoravaju da bi El Ninjo mogao dodatno da pogorša poremećaje izazvane ratom u Iranu, jer bi probleme u lancima snabdevanja hranom pridružio već visokim cenama, kao i nestašicama đubriva i energenata. „Čak i manji poremećaji u snabdevanju mogli bi da izazovu mnogo veće skokove cena nego što bi se moglo zaključiti na osnovu istorijskih obrazaca“, naveli su analitičari UBS-a.
El Ninjo obično povećava rizik od suša u južnoj Africi i severnim delovima Južne Amerike, dok istovremeno donosi poplave u južni Brazil, Argentinu, Paragvaj i Urugvaj. Analitičari smatraju da će zemlje sa nižim prihodima – koje su već najteže pogođene posledicama sukoba u Iranu – verovatno najviše trpeti posledice.
(The Guardian)
