U svetu visokih finansija retko se dešava da konzervativni bankarski giganti iznose projekcije koje zvuče kao naučna fantastika. Ipak, upravo se to dogodilo: jedna od najvećih američkih banaka, izašla je sa jednom od najagresivnijih prognoza u savremenoj istoriji tržišta plemenitih metala – prema njihovom scenariju, zlato bi moglo da dostigne 6.000 dolara po unci do proleća 2026. godine.
Ova projekcija, koja implicira višestruki rast u odnosu na nivoe sa početka decenije, ne oslanja se na “hajp”, već na kombinaciju istorijskih ciklusa i nove geopolitičke realnosti – uključujući i tektonske pomake u borbi za resurse i uticaj, poput potencijalnog zaoštravanja narativa oko statusa Grenlanda.
Za investitore u Srbiji, koji tradicionalno veruju u “žuti metal”, to otvara ključno pitanje: da li je voz već prošao - ili prava “zlatna groznica” tek počinje? Odgovori se mogu pronaći u analizama globalnih stratega, ali i u izjavama domaćim ekspertara iz kompanije Zlatni Standard, jednim od lidera na tržištu plemenitih metala u regionu.
Anatomija rasta od 300%: Zašto baš sada?
Stručnjaci iz kompanije Zlatni Standard ističu da domaći investitori često posmatraju zlato isključivo kao "čuvara vrednosti", zanemarujući njegov ciklični potencijal, koji se neretko istorijski ponavlja.
- Zlato jeste defanzivna imovina, ali u specifičnim makro uslovima može postajti i izvor onoga što na Wall Street-u zovemo”'alfa prinos”, nadprosečan rezultat u odnosu na šire tržište – navode analitičari Zlatnog Standarda.
Faktor "Grenland": Potencijalni “okidač” za novu eru
Ono što bi ovu prognozu moglo da izdvaji od ranijih nije samo grafikon – već geopolitički kontekst. Potezi Sjedinjenih Američkih Država u želji za formalnom integracijom Grenlanda tržišta neretko ne čitaju kao klasičnu priču o teritoriji, već kao potencijalni signal ulaska u eru “resursnog nacionalizma”: kontrola nad kritičnim sirovinama mogla bi da postane pitanje bezbednosti i strateške moći.
- Za investitore, poruka je jasna: kada se geopolitičke napetosti podignu, raste premija rizika, a tada se neretko kapital seli iz “papirnih” obećanja u ono što bi trebalo da se može držati i vrednovati van sistema – ističu u kompaniji Zlatni Standard i dodaju:
- U tom svetlu, zlato bi moglo da prestane da bude samo “metal” i ponovo bi moglo da preuzme ulogu globalno priznate rezerve – imovine koja ne bi trebalo da predstavlja ničiji dug i od koje se očekuje da bude likvidna u gotovo svakom tržišnom režimu. Stručnjaci Zlatnog Standarda primećuju da je “upravo ovakva neizvesnost poslednjih meseci podigla interesovanje korporativnih klijenata u Srbiji, koji traže način da zaštite kapital od debasement-a (obezvređivanja) evra i dolara”.
Srbija i investiciono zlato: Kako bi globalna prognoza mogla da se prevede na domaće tržište
Dok svetske berze gleda grafikone, domaćeg kupca zanima praktično pitanje: kako prognoza od 6.000 dolara utiče na cenu ovde – u evrima i dinarima – i šta bi to moglo znači za realnu kupovnu moć?
Prvo pravilo koje naglašavaju u kompaniji Zlatni Standard jeste poreski tretman.
- U Srbiji je investiciono zlato (u praksi: poluge visoke finoće i određeni zlatnici/dukati) oslobođeno PDV-a, što znači da ne plaćate “startni” porez kao kod većine potrošačkih proizvoda. Drugim rečima: veći deo uplate ide direktno u vrednost metala, uz premiju koja zavisi od formata i ponude – tvrde oni.
Šta kažu brojevi
Ako bi se prognoza svetskih i domaćih eksperata materijalizovala, govorimo o potencijalno snažnom pomaku u narednih 18-24 meseca. Za Srbiju bi mogla da budu ključna još dva faktora, ističu u kompaniji Zlatni Standard:
- Valutni efekat (USD-EUR/RSD): cena zlata se formira u dolarima. Ako evro oslabi prema dolaru (a dinar često prati kretanja evra), cena zlata na domaćem tržištu može rasti dvostrukim kanalom: (1) zbog rasta XAU/USD i (2) zbog nepoviljnijeg kursa EUR/USD (posredno i RSD).
- Likvidnost (brzina izlaza): za razliku od nekretnina koje se prodaju nedeljama ili mesecima, investiciono zlato je među najlikvidnijim oblicima fizičke imovine. Kod ozbiljnih trgovaca otkup se obično radi po formuli tipa spot-X%, a isplata može biti odmah ili u kratkom roku, u zavisnosti od iznosa i procedure (identifikacija, način isplate).
FOMO efekat: da li “veliki” znaju nešto što mi ne znamo?
Jedan od najupečatljivijih delova priče u projekcijama stranih banaka jeste teza o podinvestiranosti: prema Widmerovom okviru, globalni institucionalni portfoliji danas drže oko 0,5% imovine u zlatu. Šta to praktično znači?
- Da najveći igrači - penzioni fondovi, osiguravajuće kuće i hedž fondovi - nisu ušli punom težinom. A baš tu nastaje FOMO mehanika: ako bi se alokacija vratila makar ka istorijskim nivoima oko 3%, nastao bi talas potražnje koji fizičko tržište teško može brzo da “isporuči” - kažu u Zlatnom Standardu i ističu:
- Ako ponuda ne može da se širi istim tempom kao tražnja, cena postaje ventil.
Oni ističu da se u tom kontekstu pominje se i klasičan rudarski problem: proizvodnja je inertna (ne povećava se preko noći), a troškovi eksploatacije imaju tendenciju rasta – što dodatno zateže tržište kada potražnja poraste.
Za malog investitora, poruka Zlatnog Standarda nije “juriti vrh”, već razumeti logiku ciklusa: u okruženju gde se institucionalni kapital tek “budi”, čekanje savršenog pada može značiti propuštanje većeg dela trenda.
- Razumniji pristup je disciplinovan ulaz (tranše) i fokus na ono što odlučuje rezultat na domaćem tržištu: format, premija/spread i uslovi otkupa.
Zaključak: vreme za odluku
Prognoza od 6.000 dolara po unci do 2026. godine može zvučati agresivno, ali u svetu u kojem se geopolitički rizik brzo preliva na tržišta, a dugovi se često “olakšavaju” kroz inflaciju, ona bi mnogima mogla da postane racionalan scenario – ne garancija, već okvir za planiranje.
FAQ: Najčešća pitanja o ulaganju u zlato (odgovaraju stručnjaci "Zlatnog Standarda")
Eksperti kompanije Zlatni Standard, daju odgovore na pitanja koja najčešće muče investitore u Srbiji.
1. Da li je prognoza od 6.000$ realna ili je reč o marketingu
Prognoza koju su plasirali analitičari Bank of America zasniva se na modelima i istorijskim obrascima, a ne na “hajpu”. Michael Hartnett se u svojoj tezi oslanja na poređenje sa prethodnim bull ciklusima zlata (uz argumente oko inflacije i geopolitičkog rizika). Važno: ovo je scenario, ne obećanje – tržište može imati i korekcije na putu.
2. Kako da znam da kupujem pravo investiciono zlato
Ključ su poreklo, sertifikacija i proverljivost. Investicione poluge se najčešće uzimaju od rafinerija sa LBMA “Good Delivery” statusom (npr. Argor-Heraeus, Valcambi). U praksi, insistirajte na neoštećenom fabričkom pakovanju (blister), serijskom broju, pratećoj dokumentaciji i računu.
3. Da li se plaća porez na kupovinu zlata
Za investiciono zlato u Srbiji se u praksi najčešće navodi oslobođenje od PDV-a (u skladu sa definicijom investicionog zlata). Pre većih kupovina, dobro je proveriti važeća pravila u Republic of Serbia, jer se propisi i tumačenja mogu menjati.
4. Šta je bolje kupiti: dukate (Franc Jozef) ili poluge
Zavisi od cilja. Poluge (visoke finoće) su često efikasnije za veće iznose jer imaju nižu premiju po gramu u većim formatima. Dukati Franc Jozef su prepoznatljivi i praktični za delimičnu prodaju, poklon ili veću “deljivost”. U oba slučaja, likvidnost i otkup zavise od stanja, dokumentacije i tržišnih uslova.
5. Gde mogu da prodam zlato ako mi hitno zatreba novac
Kod ozbiljnih trgovaca koji rade i otkup, najčešće po formuli tipa “spot-X%”, gde X zavisi od formata i stanja proizvoda. Isplata može biti odmah ili u kratkom roku (naračun ili gotovina do zakonskog limita), u zavisnosti od procedure i iznosa.
6. Koliko novca mi treba za početak
Nije tačno da je zlato “samo za bogate”. Može se početi i sa manjim formatima (npr.1g), uz napomenu da mali formati često imaju višu premiju po gramu. Mnogi investitori koriste pristup kupovine “na delove” (cost averaging), umesto da čekaju savršen trenutak.
(Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja finansijski savet. Pre donošenja investicionih odluka konsultujte licenciranog finansijskog savetnika i proverite važeće potpise i poreski tretman)
