Kina je dostigla prekretnicu ka tehnološkoj samodovoljnosti neposredno pre samita Trampa i Sija Đinpinga
Američka delegacija uključila je menadžere vodećih tehnoloških kompanija, dok su čipovi Nvidije u središtu rivalstva SAD i Kine
Upravo uoči samita Trampa i kineskog lidera Sija Đinpinga, Kina je dostigla prekretnicu na svom putu ka tehnološkoj samodovoljnosti.
Američki predsednik Donald Tramp poveo je u Peking moćnu delegaciju menadžera tehnološke industrije. Među njima su Džensen Huang iz kompanije Nvidia, Tim Kuk iz Apple-a, Ilon Mask iz Tesle i menadžeri Mete, Vise, Mastercarda, J.P. Morgana, Goldman Sachsa, Boeinga i Cargilla.
Svetski mediji ističu da se u zadnji čas priključio Džensen Huang iz Nvidije, svetskog lidera u proizvodnji čipova za veštačku inteligenciju (AI). Napredni čipovi kompanije Nvidia su u središtu rivalstva između SAD i Kine, navodi BBC.
Akcije odmah skočile
Huang se ukrcao u "Air Force One" dok je predsednički avion na putu za Peking stao u Enkoridžu na Aljasci kako bi dopunio gorivo. Čim je vest objavljena, akcije Nvidije su porasle.
"Zamoliću predsednika Sija, vođu izvanrednog ugleda, da otvori Kinu kako bi ovi briljantni ljudi mogli da pokrenu svoju magiju i pomognu da se Narodna Republika podigne na još viši nivo", napisao je Tramp.
Nema šefova AI-ja
Nvidia proizvodi čipove koji su ključni za razvoj veštačke inteligencije i zalaže se za veći prostor na kineskom tržištu, koje vide kao priliku za zaradu od 50 milijardi dolara, piše Bloomberg. Veštačka inteligencija i njena regulacija su među najvažnijim temama sastanka u Pekingu - iako šefovi vodećih kompanija za veštačku inteligenciju nisu na spisku.
Uoči razgovora, Bloomberg je preneo da bi najvažnija stavka razgovora moglo biti otvaranje kineskog tržišta za napredne AI čipove H200 kompanije Nvidia. Oni se koriste za pokretanje AI modela poput OpenAI-jevog ChatGPT-ja. Prvo je Vašington blokirao izvoz naprednih čipova zbog zabrinutosti SAD da bi izvezena tehnologija mogla da ojača kinesku vojsku.
Trampov tim je pre nekoliko meseci odobrio licence za izvoz H200, što se videlo kao veliki preokret američke politike i velika pobeda za Nvidiju, ali sad je Peking okrenuo ploču. Kina se godinama žalila na američku kontrolu izvoza napredne tehnologije, ali su u međuvremenu shvatili da američka kočnica podstiče kineske kompanije da brzo nađu zamene za Nvidijine čipove.
Sada Peking želi da postigne samodovoljnost u proizvodnji poluprovodnika i podstakne domaće kompanije poput Huaweija. Prošle godine, Kina je odbila uvoz manje naprednih Nvidijinih AI čipova H20. Nvidia je osigurala Trampovu podršku za izvoz H200 u decembru i početkom 2026. godine. U martu je Huang izjavio da je Nvidia dobila dozvolu Vašingtona za isporuke kupcima u Kini i da u skladu sa tim pokreće proizvodnju H200.
Kineske kompanije su poslale narudžbine, što znači da je Peking to odobrio. Međutim, kineske kompanije su naknadno obavestile Nvidiju da zapravo ne mogu da kupe čipove, piše Bloomberg. U aprilu je američki ministar trgovine Hauard Lutnik rekao da kineskim kompanijama nije isporučen nijedan H200 jer im "kineska centralna vlada još nije dozvolila da kupe čipove, s obzirom na to da pokušavaju da održe investicije usmerene na sopstvenu industriju".
Američka kontrola izvoza dugo je bila sporna tačka u trgovinskim pregovorima između Vašingtona i Pekinga. Američka blokada izvoza tehnoloških komponenti Kini prošle godine je podstakla krizu u odnosima zbog koje je Peking uveo ograničenja na izvoz retkih minerala američkim kupcima.
Prekretnica za DeepSeek
Upravo uoči samita Trampa i kineskog lidera Sija Đinpinga, Kina je dostigla prekretnicu na svom putu ka tehnološkoj samodovoljnosti, piše New York Times. Prošlog meseca kineski startap DeepSeek objavio je svoj najnoviji model veštačke inteligencije. Umesto američkih, novi model koristi čipove kineskog tehnološkog diva Huaweija. Većina vodećih svetskih AI kompanija do sada se oslanjala na Nvidijine poluprovodnike.
Kina je godinama protestovala protiv američke kontrole izvoza čipova. Međutim, kako su domaći kapaciteti povećani, sada Kini više nije u interesu da ometa proces smanjivanja zavisnosti od američkih tehnologija. Značajan odmak Kine od zavisnosti od američke tehnologije lišava Vašington ključnog izvora uticaja na Peking. Direktor Nvidije Huang je ranije upozoravao da će stroga ograničenja u krajnjoj liniji naštetiti Sjedinjenim Državama smanjujući im uticaj na kinesku AI industriju.
Američka kontrola izvoza ne zamrzava razvoj AI-ja u Kini, već prisiljava Kinu da izgradi alternativu, kaže Vej Sun, glavna analitičarka za veštačku inteligenciju u kompaniji Counterpoint Research u Pekingu. Međutim, New York Times takođe piše da je DeepSeek kod postavljanja sistema koristio Nvidijine čipove, iako nije sasvim jasno kako je došao do njih.
Ključni Tajvan
Semiconductor Manufacturing International Corporation (SMIC), kineska kompanija koja proizvodi deo čipova za Huawei, pravi čipove koji imaju više grešaka i troše više energije od onih koje proizvode strani konkurenti.
Huaweijevo rešenje bilo je spajanje velikog broja ovih slabijih čipova kako bi se postigla računarska snaga naprednijih procesora, što zavisi od toga da li će kompanije poput SMIC-a uspeti da proizvedu dovoljno čipova. Pre nego što je Tramp pooštrio kontrolu izvoza, Huawei je veliku količinu čipova kupovao na Tajvanu, koji proizvodi većinu naprednih čipova na svetu, uključujući i Nvidijine.
(BBC)
