Evropski investitori drže američki dug, ali nagla prodaja bi ugrozila i EU i globalna tržišta: Može li se to iskoristiti kao oružje protiv Trampa?
Evropa trenutno poseduje značajan deo ukupnog stranog duga SAD-a, što otvara mogućnosti pritiska na Vašington.
Analize ukazuju na vezanost evropskog kapitala za američko tržište zbog konkurentnih prinosa i globalne značajnosti dolara.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Razmatrajući dezinvestiranje Evrope u američke državne obveznice kao mogući odgovor Evropske unije na ponižavanja koja čelnici EU trpe od američkog predsednika Donalda Trampa, ugledni španski dnevnik El Pais ocenio je malo verovatnom brzu prodaju američkog duga od strane evropskih investitora.
Ocena je donesena na osnovu komentara koje je list prikupio na tržištu kapitala.
Evropa drži 3,6 biliona dolara u američkim državnim obveznicama, što predstavlja nešto manje od 40 procenata ukupnog američkog javnog duga u inostranim rukama.
Ujedinjeno Kraljevstvo, Belgija, Luksemburg i Francuska drže najveće udjele. To stvara teorijske tačke pritiska za Vašington, posebno s obzirom na političku osetljivost dugoročnih prinosa državnih obveznica i kontekst nadolazećih međuizbora, potvrđuje opciju evropskog pritiska na američki dug za El Pais Feliks Fiter, ekonomista u škotskoj firmi za upravljanje imovinom Aberdin. Međutim, Fiter upozorava da bi prodaja tih obveznica kao "oblik osvete" bila logistički teška i imala bi neželjene nuspojave po evropsko gospodarstvo.
Kao dodatni "uteg" za provedivost mogućih evropskih protumera Trampu, Fiter navodi činjenicu da evropski deo duga SAD-a pretežno drži privatni, a ne javni sektor.
Donosioci politika EU stoga bi se morali koordinirati ne samo s vladama država članica, već i vršiti pritisak na privatni sektor da proda svoju imovinu ako bi Evropa želela da se reši američkih državnih obveznica. Izgledi za prevazilaženje tih prepreka su ograničeni, dodaje sagovornik El Paisa i zaključuje da smo "još daleko od bilo kakvog masovnog evropskog dezinvestiranja američkih državnih obveznica“.
Posredni vlasnici
Derek Halpeni, rukovodilac istraživanja globalnih tržišta u japanskoj banci MUFG, slaže se s ocenama da EU i države članice ne mogu prisiliti privatne ulagače na dezinvestiranje u američki dug i ukazuje na dodatni problem kod eventualnog uticaja na privatni evropski kapital.
Mnogi glavni vlasnici američkog duga, poput Ujedinjenog Kraljevstva, deluju kao posrednici za krajnje vlasnike u drugim zemljama, pa su stvarna ulaganja mnogo manja. Irska drži 238 milijardi dolara, ali mnoge američke tehnološke kompanije su krajnji vlasnici, napominje Halpeni.
Stručnjak u globalnoj bankarsko-finansijskoj korporaciji ING, Kris Tarner, podseća kako SAD nastavljaju privlačiti međunarodna ulaganja zahvaljujući svom tehnološkom sektoru i najvećem, najdubljem tržištu kapitala na svetu, neuporedivom nigde drugde. Neto međunarodna ulaganja u SAD, navodi Tarner, nakon decenija fiskalnih i trgovinskih deficita, porasla su za 3,2 biliona dolara u trećem tromesečju prošle godine.
To su razlozi zbog kojih evropski kupci ostaju aktivni na američkim tržištima imovine. Dok se očekivani prinosi na tu imovinu značajno ne promene, malo je verovatno da ćemo videti značajan odljev evropskog kapitala iz SAD-a, kaže Tarner.
Izloženost penzija
List prenosi glasove s evropskog tržišta kapitala kako bi nagli izlazak evropskih ulagača iz američkog duga izazvao potrese i u samoj EU i globalno. Američke državne obveznice, podsećaju sagovornici El Paisa, globalna su referentna vrednost na tržištima kapitala, gde vlade i korporacije izdaju dug u dolarima, a dolar je valuta u kojoj se obavlja više od polovine svetske trgovine, uključujući plaćanja zlatom i naftom
Kao primer američkog poverioca koji ne može prići nagloj prodaji duga uprkos rivalstvu sa SAD-om, El Pais navodi Kinu. Američki glavni rival za globalno ekonomsko i tehnološko vodstvo, drugi je najveći strani imalac američkog državnog duga, odmah iza Japana, s udelima većim od 680 milijardi dolara, podseća list.
Ipak, Kina nije aktivirala nikakvu odmazdu prodaje obveznica kao odgovor na carine jer bi masovno dezinvestiranje samo devalviralo vlastite udele u dugu, oslabilo dolar i ojačalo juan, nanoseći štetu kineskom izvozu.
Deo sagovornika u analizi skrenuo je pažnju na znakove s tržišta kapitala da Trampovi agresivni nastupi prema EU i drugim bivšim političkim i ekonomskim saveznicima ipak ne prolaze bez posledica za američke državne obveznice. Navode kako se prinos na desetogodišnje američke državne obveznice približio stopi od 4,3 procenta, najvišoj od avgusta, dok se prinos na tridesetogodišnje obveznice približio stopi od pet procenata ili nivou koji bi mogao izazvati korekcije na berzi i uzbunu među posmatračima obveznica.
Reakcija Danaca
U prilog oceni da veliki investitori diverzifikuju ulagački portfelj na štetu duga SAD-a, El Pais navodi primer Pimca, najvećeg svetskog upravitelja institucionalnim ulaganjima, koji je priznao da planira diverzifikovati svoja ulaganja i smanjiti svoju izloženost Sjedinjenim Državama kao odgovor na "nepredvidive" politike Donalda Trampa. Dodaje se i primer danskog penzionog fonda koji upravlja penzijama učitelja i profesora, a koji je najavio da će do kraja ovog meseca prodati deo svog portfelja američkih državnih obveznica, oko 100 miliona dolara od ukupno 25 milijardi dolara kojima upravlja.
SAD u osnovi nisu dobar kredit i dugoročno finansije američke vlade nisu održive, citira El Pais izjavu Andersa Šeldea, glavnog investicijskog direktora AkademikerPensiona, za Bloomberg.
Danska, inače, nije među većim vlasnicima američkog duga u Evropi. Velika Britanija s 800 milijardi dolara u američkim obveznicama raspolaže s najvećim udjelom u evropskom "kolaču" američkog duga, a iza UK-a slede Belgija s 399 milijardi, Luksemburg s 328 milijardi dolara, Švajcarska s 243 milijarde dolara i Norveška s 218 milijardi dolara.
(Blic biznis/Jutarnji)